Ђуро Шушњић, ПАРАДОКСАЛНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ КАО РЕШЕЊЕ

И очи су главе
– видети ништавност.
И очи су срца
– спознати Бескрајност.
….
Противречје свако
Због Истине се врти
– крик је на рођењу
Осмех је у Смрти.

Марија Јефитимијевић Михајловић, ОКСИМОРОН

***  

Чињеница. Шта је то? Крајњи домет нашег вида,
граница нашег људског схватања и разумевања.
И ништа друго. То што називамо чињеницом, то
је само замишљена (и  измишљена) тачкана ивици
нашег видокруга, којом желимо да утврдимо и
ограничимо стварност и трајност нашег постојања.

И. Андрић, Знакови поред пута

 

У логици и математици, то јест у формалним наукама, противречност ужасно смета и просто је незамислива, (1) у социологији и психологији, то јест искуственим наукама, са њом се рачуна: неке ствари се логички искључују али психолошки допуњавају. (2) Овде се противречност не узима као знак неког друкчијег начина мишљења, него као показатељ особеног начина живљења. Психоанализа одавно говори о тзв. амбивалентним осећањима: у исто време некога волите и мрзите, поштујете и трпите страх од њега итд. „Где логика на крају мора да се обеси о пертле за ципеле“.(3) „Свест је права линија, живот је ковитлац„.(4) Т. Ман је сјајно приметио: „Човек је господар супротности, оне постоје само зато што он постији, према томе он је већи аристократа од њих.“(5) Он се може узидћи изнад њих. Ето разлога да не говоримо о „противречној доследности“ или „доследној противречности“, него о „плодној недоследности“, што је ближе иситни и што је навело Л. Колаковског да напише похвалу недоследности. Јер логичка доследност и чистота су противници сваке промене: зато ваља захвалити недоследности и нечистоћи за напредак научног сазнања!

Ниједна претпоставка не покрива све чињенице, нити све од једне чињенице, и зато не може бити посве истинита. Постојање тзв. изузетака или појава које се не уклапају у претпоставку претвара се у мотив за даљни теоријски рад. Ако се изузеци од претпоставке нужно јављају, онда је боље признати на време да сви сазнајни системи почивају на парадоксалним или привидно противречним претпоствкама: они су у спору са самим собом! Ово је био разлог да чувени психолог закључи: „Добра претпоставка у знаности мора имати и нека друга својства осим својства појаве за које је непосредно позвана да је објасни, иначе није довољно плодоносна.“ (6)

Методолошки би било најбоље поћи од парадоксалне, или привидно противречне, а у ставри истините, претпоставке. На овај начин бисмо већ у нашим претпоставкама захватили и шире и дубље у природу човека, друштва и културе,а у исто време избегли бесполодне расправе, које су најчешће завршавале сукобима и разилажењима између истраживача који су, сваки са свога становишта, били у праву, али су те разлике у гледању претворили у супротна или искључива гледишта и тако се удаљили од истине о човеку, друштву и култури, истине која је у својој бити парадоксална, јер је човек  и његов свет такав. Можда се две претпоставке, као две гране уједињује у једној трећој, као заједничком стаблу. Обе једностране претпоставке, морају се ујединити, јер у стварном истраживању дају плодове. Једна и друга, иако различите и супротне, могу стајати на прочељу научне зграде ваљано се допуњујући: спајање без опреке!

Баш то да је претпоставка парадоксална, упућује истраживача да се проблем не може решити само рационално (формално-логички), него да постоје и други начини сазнавања и разумевања. Не треба се бојати онога што искаче изван једне претпоставке као оквира мишљења, већ то настојати разумети на други начин. Претпоставке не предодређују наше налазе и закључке у мери у којој се обично мисли: отворена претпоставка увек носи неко обећање, као што га носи отоврено око! Постојање алтернативе претпоставке спречава упадање научника у догматизам и држи будном његову критичку свест. 

Ако резултату научног истраживања не би било ништа што већ у претпоставци није дато на неки начин, чему онда научно истраживање? Биће, дакле, да после научног истраживања знамо нешто више но што смо знали на почетку. Чини се једино исправним рећи да свака претпоставка, на којој почива све што радимо у науци, мора бити привидно противречна. Ово нас можда збуњује, али је веома плодно за развој науке. Ако се бавите на пример, проучавањем државе, цркве или брака, онда већ на самом почетку треба да знате: повест државе прати повест издајника, повест цркве прати повест отпадника, повест љубавника. (7) Ако се и саме претпоставке могу употпунити (или можда заменити бољим), онда ни у науци нема ништа што би било независно од наше одлуке и новог искуства.

У сваком тренутку научног истраживања ваља бити свестан да је претпоставка само путоказ а не израчунљива последица, навођење на пут истине а не њега спознаја, отварање ока за крајолик, а не његово сликње: са претпоставком су дане могућности и границе њене примене, али не и њена испуњеност истином! Претпоставка је интуитивно или логички очигледна и уверљива, али у њој су скривени нерешени проблеми, који једино истраживање открива. Кажу да је Буда једном рекао: „Учитељ може да ти покаже пут, али ти си тај који мора да путује“.

Ђуро Шушњић, МЕТОДОЛОГИЈА, (стр. 29-31), Чигоја штампа, Београд, 2007.

НАПОМЕНЕ

  1. Ако би претпоставка садржавала протвиречности у себи самој, онда сви закључци који из ње следе не могу бити ни истинити ни неистинит: бришу се разлике међу њима! Зато се захтева да доследност или одсуство противречности буде апсолутни логички услов.
  2. „Нелогичности мора бити почетак једног сасвим новог ума“ (Ошо, Рајнеш. Врховна алхемија, I, Esoteria, Београд, 1990, стр. 176).
  3.  Кортасар, оп. цит. стр. 546
  4. В. Иго, Поморци, Рад, Београд 1955, стр. 439.
  5. Т. Ман, Чаробни брег, Просвета, Београд 1987, стр. 596.
  6. Вилијам Џејмс, Разноликости религиозног искуства, Напријед, Згреб, 1990, стр. 353. Ако постоји формална логика као наука о правилном ишљењу, онда мора да постоји и неформална логика као умеће неформалног живљења. Јер сваки човек осећа да формално мишљење оставља по страни једно искуство које тражи да дође до речи и без кога је он као човек сведен на логички скелет. Ово живо искуство је веће и дубље од сваке мисли о њему: он не може стати у њу!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s