Фјодор И. Тјутчев, НАД ОВОМ ГОМИЛОМ ТАМНОМ…

Над гомилом овом утуљеном,
Над дубоко уснулим народом
Хоћеш ли сванути, о, Слободо!,
И блеснути лу̏чом својом златном?…

Засијаће твоја лу̏ча жива,
И растерати све магле и сне…
Али ране старе, ране гнојне,
Ожиљке бола што се скрива,

Пустош у души, чашу отрова
Што ум изједа, по срцу рије. —
Ко ће да вида, ко да покрије?
Ти, пречиста ризо Христова…

1857.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s