Бела Хамваш, „НЕ ПРЕСУЂУЈЕ СТВАРНИ САДРЖАЈ ДЕЛА, НЕГО ПОСВЕЋЕНА СУШТИНА ДЕЛАТНОСТИ“

(…) Сваки чин има универзално значење и последицу. Из невидљивог царства доноси нешто не само проналазак парне машине, не само проналазак великих мисли, не само плетење корпе. To су пресудна остварења достојна да се забележе. Сваки чин преноси нешто из невидљивог царства, јер je сваки чин остварење нечега, и сваки чин je реализација и сваки чин je проналазак — сродан je с проналаском машина, с изрицањем истане и с плетењем корпе. Нема тако безначајног покрета и мисли чије се деловање не би осетило и у најудаљенијем делу свемира. Свако дело има своје универзално значење за свет. Један једини облутак бачен у море одређује савршено нов смер живота света, и сваким дахом се мења нешто у животу света, ма колико то било мало. Свако дело je реализација неке духовне истине и доноси оно чега пре тога није било, само je лебдело као жеља и могућност. Сагоревање једне једине шибице се збива „за индијанско племе“ Велика дела су једном и заувек учињена за цело човечанство; али свако дело, na било оно и сасвим малено, има светски значај.

2

„Сасвим je довољно“. каже Климент Александријски. „што je један једини човек био чуо песму сирена, и сасвим je довољно што je био један једини човек који je одговорио Сфинги.“ Вивекананда каже, ако неко у усамљеним планинама, зазидан у пећини, замисли велику истину и у следећем тренутку умре, истина излази из главе умрлога, излази из зазидане пећине, напушта усамљене планине и шири се целим светом.
….
Постоје велика дела као што су проналазак камене секире, парне машине, плетење прве корпе. Постоје мала дела као што су изградња једне куће, прављење једне свирале; постоје нехотична испољавања као узимање даха и оно када човек отера комарца који му ноћу зуји око ушију. Постоје лагана и безбрижна дела, ако човек баци облутак у море или звизне или убере струк цвећа. Али нема ни једног јединог маленог дела које се не збива у име целог човечанства, за сва времена, једном и заувек и ради целог човечанства. Свако дело изазива одјек у свету и овај одјек се хиљадама година чује у васиони и никада не замире.

Смисао приче je следећи: човек ни у сну не може да замисли ни једну једину слику, жељу или циљ на које цео свет не би забрујао; не може да прекрсти руке и не може да одломи гранчицу са жбуна a да се нс умеша у обликовање света. Дело у сваком случају доноси нешто сасвим ново, нешто невидљиво чини видљивим, нешто неодређено чини приметним. Свака делатност je продор у свет духа и убацивање неке истине из света духа у материјални свет. Праслика и прасмисао дела јесте делатност Прометеја који с неба доноси ватру. Свака делатност доноси на земљу бар малену искру од небеске ватре. Метафизички смисао делатности јесте да свако дело ствара нови однос између света духа и материјалне природе, отвара нову везу, пружа нову могућност и поставља основу за нова повезивања.

3

Међутим, прича се овде не завршава. Она зна да je плетење корпе такво дело које непролазно живи даље у име безброј жена које плету безброј корпи, којима пада на ум ова прва корпа када се јави праскозорје. Прича зна да je свака делатност реализација духовне стварности, и свако дело подсећа на прво, на дело Прометеја, који je с неба донео ватру. Од тада свет гори у ватри делатности, јер делатност није ништа друго до поновно и поновно отварање пута ватри духа како би стигла на земљу и прожела материјалну природу.

Међутим, постоји у причи чудна мисао: „Али нико нека не поверује да сам ja то учинила за све. Не! Само за веште жене које ће живети у будућности.“ У првом трену изгледа као да je у питању басма: жена клечи испред корпе и изговара чаролију. Своју корпу je исплела само за спретне жене. Овакве речи збуњују. Kao да жена плреполовљује човечанство: на оне којима поверава корпу и на оне којима ускраћује корпу. Добри и зли, спретни и неспретни, лепи и ружни.

Корак пo корак и мисао треба овако схватити: прва реч у свету припада духу, јер je дух речју створио свет; у материјалном свету пак прва реч не припада духу, него делатности. „Материјализовани човек прво треба да чини добро и добро треба да чини, тек потом се у њему може пробудити жеља за добрим; и тек посредством добрих дела може се пробуђена жеља за добрим уздићи у духу и у знању.“ Ово схватање je дијаметрално супротно убеђењу рационалистичког човечанства. Историјски човек сматра да најпре треба знати и припремити се у духу; затим следи добра намера и из ње извире добро дело. To je сократовска грешка која обрће ред ствари и не схвата зашто добра намера не следи своје добро знањс и зашто добро знање не следи добро дело. Просто не следи зато што гa и не може следити. У материјалној природи мора се започети делом. Дело развија добру намеру и њено добро познавање и добро знање. Нико никада није прво замислио корпу и парну машину и истину. Прво je начинио и створио и пронашао. И пошто je начинио и пронашао, открио je значај онога што je учинио.
Други корак je следећи: ,.Зато дакле као што за гријех једнога дође осуђење на све људе, тако и правдом једнога дође на све људе оправдање живота. Јер као што непослушањем једног човјека посташе многи гријешни, тако ће и послушањем једнога бити многи праведни.“ Ови стихови из Посланице Римљанима светог Павла уче да треба започети од делатности. Делатност није приватна лична ствар, ствар изолованог Ja; то je неизбрисив и вечни печат на лицу света: због једног случаја излило се проклетство, због једног случаја излило се ослобођење. Једно једино дело ослободило je духовне силе које су укупно човечанство повукле неопозиво у проклетство, и једно једино дело ослободило je силе, које изводе целокупан свет према оправдању. Било je то једно једино дело, и оно, ма колико да je и могло бити скривено, као у усамљеним планинама последња мисао умирућег у зазиданој пећини: ово једно једино дело било je преседан и судбоносан корак или према греху или према истини.

У Индијанкиним речима, када каже да своју корпу није исплела за све, него само за спретне жене, крије се некакво разликовање. Разлика се не односи на то да je свет подељен на спретне и неспретне жене и да она своју корпу оставља само спретним женама. Учење Посланице Римљанима могло нас je довољно убедити у то колики значај посвећује архаички човек делатности. „Не пресуђује стварни садржај дела, него посвећена суштина делатности.“ И тиме цела ситуација постаје јасна за један једини трен. Није реч о корпи, као што никада није реч о корпи, ни о парној машини. ни о чизмама, ни о истини, нити о откривеним мислима. Оно о чему je увек и у сваком случају реч, то je посвећена суштина делатности. Није то бесмислена продуктивност: нагомилавати предмете, преплавити свет проналасцима. Предметни садржај делатности не значи ништа, као што с гледишта човека ништа не значи предимензионирана предметна култура, каква je ова савремена, ако je делатност која ствара предмете истовремено није посветила. Стварање може бити „као што за гријех једнога дође осуђење на све људе“. И заиста: инстинкт слепе, глупе делатности захватио je човека и неосвешћено ослободио такву духовну снагу која га je повукла у судбоносну ситуацију. Када je Индијанка исплела своју корпу, клекла je пред њу, молила joj се као да je Бог и рекла: „Нисам учинила то за све жене, само за спретне.“ Не за завидљиве, за тамне, за зле, за осветољубиве, него je учинила за нежне, за насмешене, за добродушне, за чисте. Индијанка je знала да није пресудна стварна садржина делатности, него њена посвећена суштина. И јер зна да je свако дело неопозиво вечни печат, она пада ничице пред сопственим делом и каже: „Када сам плела ову прву корпу, руке су ми водиле свете силе, и нека ова света сила живи у свакој корпи до краја времена; жене, само je дотичите светим рукама. A чија je рука зла, протерујем je сада у тренутку рађања корпе: не сме je ни такнути!“ „Нико нека не поверује да сам ja то учинила за све! Не! Само за веште жене које ће живети у будућности.“

Бела Хамваш, SCIENTIA SACRA I, ДУХОВНА БАШТИНА ДРЕВНОГ ЧОВЕЧАНСТВА 1, Дерета, Београд, 1999. (стр. 181-186)

Превео: Сава Бабић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s