Павле Флоренски, КРОЗ ПУКОТИНЕ ЉУДСКОГ РАЗУМА ПОСТАЈЕ ВИДЉИВА ПЛАВЕТ ВЕЧНОСТИ

Да би се стигло до Истине, треба се ослободити своје самости, треба изаћи из себе; а то за нас дефинитивно није могуће, јер — ми смо тело. Али, понављам, па како се заправо, у том случају домоћи Стуба Истине? Не знамо, и не можемо знати. Знамо само да кроз зјапеће пукотине људског разума постаје видљива плавет Вечности. То је несхватљиво, али то је тако. И знамо да нам „Бог Авраама, Исака, Јакова, а не Бог философа и научника“ долази, прилази одру у ноћи, узима нас за руку и води онако како ми не бисмо могли ни да помислимо. Људима је то „немогуће, а Богу је све могуће“ (Мт 19,26; Мт 10,27). И тако, „Сама Истина побуђује човека да тражи истину“. Сама Троједна Истина чини оно што је нама немогуће. Сама Триипостасна Истина привлачи нас Себи. Слава јој во вјеки.

Павле Флоренски, СТУБ И ТВРЂАВА ИСТИНЕ, (стр. 349-350), Логос, Београд, 1997.

Превели: Људимила Јоксимовић и Небојша Ковачевић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s