Фјодор И. Тјутчев, ДАН ЗА ДАН…

„Задивљујуће је, како је у животу све понављање, како све изгледа предодређено и продужава се и понавља бесконачно — до неког тренутка, када се све одједном руши, све ишчезава, и оно, што је било тако жива стварност, што ти је изгледало тако чврсто, неизмерно, као сама земља под ногама, претвара се у сновиђење, које постоји само у сећању и које се сећањем самим, с напором, одржава. И када се у животу слична радња понавља, сада већ не први пут: када те је, не једна, жива реалност, коју си сматрао вечном, напустила и оставила да се насучеш у плићаку — тада, истина по закону људске природе, поново овладава душом самоопсена о трајности свега живог, иако се у том самозаваравању већ скрива неко узбуђење, неки немир, неповерење, и опет нешто, једном речју, што се више не може заборавити сном. Сада спаваш једним оком и, у инат себи самом, осећаш да живиш само дан за дан.“

Фјодор И.Тјутчев (одломак из писма жени)

Превео: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s