Зинаида Хипиус, ЉУБАВ

Нема места за патњу у мојој души,
         Душа ми је — љубав ова.
Све своје жеље одмах она сруши:
         Да васкрсне их изнова.

У почетку беше Слово. Чекајте Слово.
         Откриће се оно.
Што је било — да се сврши наново,
         И ви, и Он сте — једно.

Последња светлост — на све ће да се пролије,
         По знаку једном само.
Идите сви, и ко плаче, и ко се смеје,
         Идите — Њему самом.

Њему ћемо доћи у земном ослобођени,
         И биће чудеса.
И бићемо сви у једном сједињени —
         Земља и небеса.
1900.

Зинаида Хипиус
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s