Владика Николај Велимировћ, ЉУБАВ, И ОСТАЛО

Када љубав сустане, дужност је замењује.
Када дужност сустане, закон је замењује.
Докле мајка гори љубављу према своме детету,
она чини више него што дужност и закон налаже.
Када мајчина љубав према детету охладни,
мајка чини само своју дужност,
то јест чини мање него што љубав може,
а више него што закон налаже.
Када мајка омрзне своје дете,
она чини само онолико колико по закону мора да чини,
то јест мање него што љубав може и дужност налаже.

Љубав долази од Бога кроз душу.
Дужност долази од душе кроз разум.
Закон долази од разума кроз речи.
Ко признаје законе као суму свега морала,
тај познаје само корице књиге о моралу.
Ко признаје дужности као суму морала,
тај види и чита само слова у књизи о моралу.
А ко признаје љубав као суму морала,
тај види, чита и познаје дух и живот морала.

Исто тако у погледу космолошком:
ко признаје природне законе као суму узрока света,
тај познаје само корице књиге о свету.
Ко признаје душу као праузрок света,
тај види и чита само слова у књизи о свету.
А ко признаје живога Бога као праузрок света,
тај види, чита и познаје дух и живот света.

Љубав је слободна од свих закона, људских и природних,
и узвишенија од свих дужности.
He знајући прописе закона нити имена дужности,
љубав их испуњава и превазилази
као што сунчев сјај превазилази рефлективни сјај камења и звезда.

Владика Николај, МИСЛИ О ДОБРУ И ЗЛУ, Сабрана дела Светог Николаја Српског (књига IV, стр. 94), Православна црквена општина Линц, Линц 2001.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s