Николај В. Гогољ, РУСИЈУ ТРЕБА ВОЛЕТИ

(Из писма грофу А.П. Т-ју)¹

Без љубави према Богу никоме нема спасења, а у Вама нема љубави према Богу. У манастиру је нећете наћи; у манастир иду они које је Сам Бог тамо већ позвао. Без воље Божје Бога је немогуће заволети. а и како заволети Онога кога нико није видео?² Каквим молитвама и трудом се од Њега може измолити та љубав? Погледајте само колико је сада на свету добрих и дивних људи који свим срцем жуде за том љубављу, а осећају само равнодушност и хладну празнину у срцима. Тешко је заволети Онога кога још нико никада није видео. Христос нам је једини донео и објавио тајну да кроз љубав према браћи стичемо љубав према Богу. Треба их само заволети онако како је Христос заповедио, па ће се на крају сама од себе појавити и љубав према Богу. Идите, дакле, у свет и претходно стекните љубав према браћи.

Али заволети браћу, како заволети људе? Душа хоће да воли само лепо, а јадни људи су тако несавршени, и у њима је тако мало лепог! Па како онда то издејствовати? Пре свега заблагодарите Богу за то што сте Рус. Пред Русима се сада отвара тај пут, а тај пут је сама Русија. Ако Рус заволи Русију, заволеће и све што је у њој. Ка тој љубави нас сада води сам Бог. Без болести и патњи које су се у толиком броју намножиле унутар Русије, а за које смо ми криви, нико од нас не би осетио састрадање према њој. А састрадање је већ почетак љубави. Већ и сама повика на насиље, преваре и корупцију, није само гнев поштених према непоштенима него вапај целе земље која је осетила да су туђинци-непријатељи упали у великом броју у земљу, да су се расули по кућама и сваком човеку наметнули тежак јарам; чак и они који су у своје домове добровољно примили те страшне душевне непријатеље, желе да се сами од њих ослобде, не знајући, међутим, како то да изведу — и све се слива у један тако потресни вапај да се чак и најбезосећајнији дижу. Али права љубав се још ни у коме не осећа, — нема је такође ни у Вама. Ви још увек не волите Русију: Ви умете само да тугујете и да се раздражујете када чујете о свим злим делима која се по њој шире; све то у Вама изазива само безосећајну досаду и тугомору. Не, то још увек није љубав; далеко сте још од љубави, то је само њен исувише далек предукус. Не, ако истински заволите Русију, код Вас ће сама од себе нестати та кратковида мисао која се родила у многим часним, па чак и веома умним људима, тобоже они данас више ништа не могу да учине за Русију, те јој једноставно нису ни потребни; напротив, тек онда ћете у пуној мери осетити да је љубав свемогућа и да се због ње све може учинити. Не, ако истински заволите Русију, борићете се да јој служите; нећете поћи у губернаторе, него у начелнике полиције; — пирхватићете и последњу службу која се у њој нађе, претпостављајући и мрвицу рада на њој свом садашњем доконом и празном животу. Не, Ви још нисте заволели Русију. Ако је не заволите, нећете заволети ни своју браћу; ако не заволите своју браћу, неће се  у Вама распламсати ни љубав према Богу; а ако се она у Вама не распламса, нема Вам спасења.

1844.

НАПОМЕНЕ: 1. Ово, као и следеће писмо, забранила је цензура. У свом писму од 22. фебруара 1847. године Гогољ пише Смирновој: „Читаво мајсторство цензуре за мене је још увек мрачно и не умем да га одгонетнем. Знам само то да је ценозр (А.В. Никитенко) излгеда био допао под руку људи тзв. европског погледа на свет…
2. Упореди Прву саборну посланицу Св. Јована Богослова, 4, 20.

Николај Васиљевич Гогољ, ПРЕПИСКА СА ПРИЈАТЕЉИМА, (стр. 143-145), Пролог, Београд, 2004.

Превели: Ксенија Кончаревић и Дејан Лучић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s