Павле Флоренски, УМЕТНИКОВ УНУТРАШЊИ ПУТ

…Пут умеников не мора (…) ићи само поред једног или неколиких дрвета, већ може да се протеже и кроз читав предео, кроз многе пределе, да, коначно, траје данима, недељама и месецима. Такво путовање може y његовој свести да не остави целовиту представу, и сви ће се утисци тада расути на појединости, унутрашње неповезане међу собом. Међутим, овим би се доказивала тек слабост његове аперцепције и немање довољно снажне способности за синтезу. Напротив, при већој аперцептивној лакоћи путовање ће уметнику, као резултат срастања, сабијања, уопштавања онога што је видео, дати некакву целовиту представу, и ту представу уметност може да забележи и оваплоти.

  1. 01. 1925.

Чим је ово путовање било доживљено као некаква целина, може постати и њена представа, бележена и оваплоћавана унутрашњим кретањем. Проницљиви географ има представу о пространим географским областима, и пејсаж једне области одмах разликује од пејсажа друге. И те представе, y већини случајева донекле, можда, мутне, ипак су очигледне и конкретне; било би грешка мислити да их је географ рашчланио аналитички, и у сваком случају он се приликом разликовања не руководи аналитичким обележјима. Када би географ имао снажнију аперцепцију, онда би, вероватно, могао да забележи своје представе о географским областима као уметничке представе с унутрашњим кретањем. Исто би требало поновити и о путовању уопште.

Али постоји пут још обухватнији од путовања: то је – унутрашњи уметников путПромена уметниковог расположења садржана је y процесу неког рада; његово удубљивање y приказивани предмет; његово духовно уздизање; прелазак на нови манир; напокон, читава биографија y целини – такве су све битније и битније уметникове промене, померања тачке гледишта. Све се то сабира и бележи y делу као некакав уметников пут. Не „може да улази y састав дела“, већ неизбежно улази тамо, и уметников покушај да сакрије свој пут и створи стање тренутности води превари, уметничкој неистини.  

У погледу књижевних дела ови трагови поступних прерада замисли и унутрашњег уздизање самог дела делимично су проучени. У делима ликовне уметности таквом је проучавању било поклоњено много мање пажње. Али се и тамо и овде ови трагови уздизања, својеврсни годови дела, обично утврђују ради демаскирања аутора кога истраживач лови у некаквој недоследности, у самопротивречењима и неспоразумима. Трагови уметничког пута сматрају се тешким недостацима, последицом некаквог ауторовог немара.

Велика је грешка кад истраживач замишља да је пажљивији од аутора и не схвата да аутор није желео да брише трагове свог стваралачког путаТа они улазе y саму структуру, и уништити их или сакрити значило би лишити дело његове структуре по линији времена. Читалац или посматрач морају да расту y делу заједно c аутором и да подносе ломове и преокрете чијим је наслојавањем створена и сама основа дела. Јер то они, забележени удари таласа Времена, и дају делу његов унутрашњи ритам без којег је оно мртво и механичкоАко се y делу не тражи гола фабула, већ управо оно само, онда y том израстању дела, његовом ширењу y животу уметника, y тим неочекиваним противречностима, изазваним, међутим, унутрашњом нужношћу раста, не смемо да не видимо најбитнију лепоту дела, његову снагу, његову душу.

„Фауст“, смишљен y свом плану y један мах и написан по том плану, био би неподношљив, као што су неподношљива америчка здања или аналогно саздана дела Валерија Брјусова, начињена вољом, а не под утицајем живота.

П. Флоренски, Анализа простора и времена у делима ликовних уметности, превела с руског Људмила Јоксимовић, Логос, Београд, 2017, стр. 238–240.

Преузето са блога Марије Јефитимијевић Михајловић Santa Maria della Salute

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s