Фјодор М. Достојевски, БИТИ ЧОВЕК МЕЂУ ЉУДИМА…

М.М. Достојевском

Петербург, Петропавловска тврђава, 22. децембар 1849.

(…) Сада су нам рекли, љубазни брате, да морамо данас или сутра кренути на издржавање казне. Ја сам молио да ми се дозволи да се видим са тобом. Али су ми рекли да је то немогуће; могу само да ти напишем ово писмо, а ти пожури да ми на њега што пре одговориш. Бојим се да си ти некако могао сазнати за нашу казну (на смрт). Кад су нас возили на Семјоновски трг, ја сам кроз прозор на колима видео масу народа; можда је вест већ била дошла до тебе, па си патио због мене. Сада ће ти бити лакше што се мене тиче. Брате! Ја се нисам ни снуждио, ни клонуо духом. Живот је свуда живот, живот је у нама самима, а не изван нас. Око мене ће бити људи а бити човек међу људима и остати то довека, ма шта те снашло, не тужити и не клонути — у томе ти је живот, у томе је његов циљ. Ја сам постао свестан тога. Та идеја ми је ушла у крв и месо. Да! Истина је! Она глава која је стварала и живела узвишеним животом уметности, која је спознала највише потребе духа и саживела се с њима, та глава је већ одрубљена с мојих рамена. Остала је успомена и ликови које сам створио и они које још нисам успео да утеловим. Они ће ме израњавити, и то је истина! Али у мени су остали и срце, и месо, и крв, која такође уме да воли, и да пати, и да жали, и да памти, а то је ипак живот. On voit le soleil! (Видиш сунце! /француски/ прим. прев.) Па збогом брате. За мном не тужи! …

(…) Пољуби жену своју и децу; подсећај их на мене; учини тако да ме они не забораве. Можда ћемо се једном и видети!? Брате, чувај себе и породицу, живи мирно и окрени се будућности. Мислим на будућност деце твоје… Живи практично. Никад као сада није у мени киптело такво обиље здравих резерви духовног живота. Али да ли ће то тело издражати не знам. Ја крећем начетог здравља… Али шта је ту је! Брате, ја сам у свом животу већ толико искусио да ме сада мало шта може уплашити. Нека буде шта буде!…

(…) Зар никад више нећу узети перо у руке? Ја мислим да ћу кроз четири године добити неку могућност. Слаћу ти све што напишем, ако било шта напишем. Боже мој! Колико ће ликова које сам ја доживео и створио, пропасти, згаснути у мојој глави или се као отров разлити мојим крвотоком. Та ако не буде могуће писати, ја ћу пропасти. Боље би било и петнаест година затвора, али са пером у руци…

(…) Не тугуј, тако ти Бога, не тугуј за мном: знај да ја нисам клонуо духом, памти да ме нада није оставила. Кроз четири године ће доћи олакшање моје судбине. Бићу редов — то више није затвореник, и имај на уму да ћу те једном загрлити. Јер ја сам данас посетио смрт, три четвртине сата сам проживео са том мишљу, дошао сам до последњег трена и сад по други пут живим.

Ако ме когод по злу памти, и ако са се с ким посвађао, ако сам на некога оставио непријатан утисак — реци им да то заобраве, ако ти се деси да на такве наиђеш. Нема жучи и злобе у мојој души, тако бих желео у овом тренутку да волим и грлим кога било од старх знанаца. То је утеха, ја сам је нашао данас опраштајући се са својим милима пред смрт. Мислио сам у том тренутку да ће те убити вест о извршењу смртне казне нада мном. Али сада буди спокојан, ја сам још жив и живећу у будућности са помишљу да ћу те једном загрлити. Само то ми је сада на уму. …

(…) Срце ми се раскрвари кад се загледам у прошлост и помислим колико је времена узалуд утрошено, колико га је пропало у заблудама, у грешкама, у докличарењу, и то све због тога што се није умело живети; колико год да сам ја дрхтао над животом, ипак сам много пута био грешан према своме срцу и духу. Живот је дар, живот је срећа, сваки тренутак би могао бити век среће. Si jeunesse savait! (Кад би младост знала! /француски/ прим. прев.) Сада, мењајући начин живота, ја се препорађам у новој форми. Брате! Кунем ти се да нећу изгубити наду и да ћу сачувати дух свој и срце у чистоти. Ја ћу се препородити набоље. У томе је са моја нада, сва утеха моја!

Фјодор М. Достојевски, ПИСМА 1832-1881 (Том I 1832-1864, стр. 169-171), Логос, Графичар, Београд-Ужице, 2015.

Превод: Мила Стојнић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s