Михаил Ј. Љермонтов, КАКО СУ СТРАШНИ ЖИВОТНИ ОКОВИ…

Како су страшни животни окови,
Како је тешко кад сами теглимо.
Весеље да деле — сви су готови:
Ал нико неће тугу да поделимо.

Ја сам сȃм овде, као цар небесни,
Патња ми срце све снажније стеже,
И видим — послушни судбини
Годови одлазе, ко снови беже.

И опет долазе са позлаћеном
Али ипак истом старом маштом,
И видим гроб на месту самотном
Чека; над земљом оклевати, зашто?

Ипак, никога ово не жалости,
И они (у уверењу  сам  том),
Мојој ће се смрти веселити
Више, но што су рођењу мом…
1830.

Михаил Ј. Љермонтов
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s