Ту звезду што се љуљала у тамној води
Под ракитом кривом у замрлом саду,
Пламичак лелујави што језерцем броди, —
Никад нећу више наћи у небеском хладу.
У дом стари, где сам прве строфе ковао,
У сеоце где су ишла моја лета млада,
Где сам радост, срећу у младости чекао,
Вратити се више нећу, никада, никада.
1891.
Иван А. Буњин
Препевао: Александар Мирковић