Иван Буњин, НОЋАС ЈЕ НЕКО ДУГО ПЕВАО…

Ноћас је неко дуго певао.
Скитајући преко тамног поља,
Тугом је смели глас одзвањао
О прошлој срећи и шта је воља.

Отворио сам прозор и сео.
Спавала си… Слушао сам жудно…
Дах кише и ражи ветар је донео,
Мирисала ноћ, било је хладно.

Шта је у души глас пробудио,
Не знам… Ал душа је тужна била,
И тако сам те нежно љубио,
Ко ти мене што си некада љубила.
1899.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s