Не, мртви нису умрли за нас!
Постоји старо шкотско предање,
Њихове сени у поноћни час,
Невидљиве крећу нам у сретање.
Да прашњаве харфе на зидовима
Тајно дирају њихове руке,
У дремљивим будећи струнама
И сладносне и тегобне звуке.
Ми бајкама предања зовемо,
Глуви, не појмимо дан што мину;
Но у сумрак бајкама живимо,
С поврењем слушамо тишину.
Не верујемо у духове; ал и нас
Мучи љубав и растанка муке…
Много пута њихов слушао сам глас,
Све те тужне и сладосне звуке!
1903-1905
Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић
