Иван Буњин, ДУХОВИ

Не, мртви нису умрли за нас!
Постоји старо шкотско предање,
Њихове сени у поноћни час,
Невидљиве крећу нам у сретање.

Да прашњаве харфе на зидовима
Тајно дирају њихове руке,
У дремљивим будећи струнама
И сладносне и тегобне звуке.

Ми бајкама предања зовемо,
Глуви, не појмимо дан што мину;
Но у сумрак бајкама живимо,
С поврењем слушамо тишину.

Не верујемо у духове; ал и нас
Мучи љубав и растанка муке…
Много пута њихов слушао сам глас,
Све те тужне и сладосне звуке!
1903-1905

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s