Иван Буњин, ДЕТИЊСТВО

Што је врелије, у борику је сласније
Удисати суве смоласте аромате,
И веселио сам се, кад сунце пробије,
Да бродим кроз те сунчане палате!

Посвуда блесак, посвуда блиста светлина,
Памук — песак… Уз бор се приљубим квргави
И осећам: само ми је десет  година,
А стабло — величанствено, титан прави!

Наборана и црвена груба кора,
Али топла, као сунцем сва прожета!
И чини ми се, не удишем мирис бора,
Већ вреллину суву  обасјаног лета.
1895.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s