Арсеније Тарковски, ОДА

Мало ми је ваздуха, мало хлеба,
Ледник бих ко кошуљу стргао,
У грло упио прозрачнст неба,
Међу два океана легао,
На пут бих легао под ноге твоје,
Звездано зрнце у звездани песак,
Док крилати богови над тобом роје,
Прелећу с једног на други цветак.

Могла си да се појавиш раније
И покажеш ми своју величину, 
Могле су узвишености твоје пре
Да шире књигу летећ’  у висину,
Раније си ново име могла
Да даш мени на своме језику, —
Букнуо бих испод твојих стопала
И заувек нестао у песку.
(1960)

Арсеније Тарковски
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s