Платон, УПОЗНАЈ СВОЈУ ДУШУ

Сократ: Дакле, уколико нам остане непознато шта смо заправо ми сами, да ли бисмо икад схватили која је то вештина помоћу које човек постаје бољи?

Алкибијад: То не би било могуће.

Сократ: Ипак, да ли је доиста лако упознати самога себе и да ли је то био макар ко што је то правило поставио на храм Пититјског Аполона, или је то, напротив, веома тешка ствар која није доступна свакоме?

Алкибијад: Мени се, Сократе, често чинило да је то доступно свакоме, а почесто, опет, да је стварно претешко.

Сократ: Ипак, Алкибијаде, била лака или не, та тема се овако пред нас поставља: упознавши оно, можда бисмо спознали и начин да се бринемо о себи самима, али у случају да не упознамо — никада.

Алкибијад: Тако је.

Сократ: Али гледај, на који начин да се нађе шта је та сама ствар? У том случају бисмо можда и пронашли шта смо то ми сами, док би нам то несумњиво било немогуће уколико би нам сама та ствар остала непозната.

Алкибијад: Право кажеш.

Сократ: Али, чекај, Зевса ти! Коме ти сада говориш? Зар не мени?

Алкибијад: Па да.

Сократ: Свакако онда и ја теби?

Алкибијад: Дабоме.

Сократ: Тако је Сократ онај који говори?

Алкибијад: Несумњиво.

Сократ: А Алкибијад онај који слуша?

Алкибијад: Па да.

Сократ: Сократ се, свакако, служи говором да би говорио?

Алкибијад: Неоспорно.

Сократ: Онда, ваљда, сматраш да је говорити и служити се говором једно те исто?

Алкибијад: Несумњиво.

Сократ: Тако се међусобно не разликују онај који се служи и оно чиме се служи?

(Човек се у обављању неке радње служи не само инструметном већ и деловима свога тела или целим телом, којим, опет, управља душа. Тако се човек дефинише не као тело или тело + душа већа као душа.)

Сократ: према томе, зар није у реду да се сматра да оно чиме се ти и ја служимо у међусобном саобраћају чини говор душе с душом?

Алкибијад: Али несумњиво.

Сократ: Управо смо малочас и рекли: Сократ говори Алкибијаду служећи се говором, и то не упућујући говор твојој масци већ Алкибијаду лично; а то је твоја душа.

Алкибијад: Мислим да је тако.

Сократ: Према томе, онај који наређује да човек упозна самог себе, захтева да упохнамо своју душу.

(130де)

Платон, О ЈЕЗИКУ И САЗНАЊУ, (одломак, стр. 7-8), Рад, Београд, 1988.

Превели: Ксенија Марицки Гађански и Иван Гађански

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s