Иван Буњин, РАСТЕ ЛИ, РАСТЕ ГРОБЉАНСКА ТРАВА…

Расте ли, расте гробљанска трава,
Зелена, жива, радосна и чила,
Плоче је надгробне киша умила,
Сувишно слово под маховином спава.

Вече, сова плаче, погнула главу,
Душу ми из заборава дозива,
И стара гробница прекор сакрива,
Али, земљо, ти си увек у праву!

О, како је у руменом смирају
Нежна тврђава облака далека!
Ветрењаче ко сечена крила мека
У тамној долини, на самом крају!

Земљо! Слатки зов пролећа сви знају!
Да л’ и  у губитку нека срећа чека?
(1906)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s