Афанасиј А. Фет, ЛИШЋЕ ЋУТИ, НЕБО РУМЕНО…

Лишће ћути, небо румено.
И у тај час
У звезде гледамо заједно,
Оне — у нас.

Кад цело небо тако гледа
У живе груди,
Како скрити у срцу онда
Нешто од људи?

Све што чува и силу буди
У свему живом,
Што заувек однесу људи
Свом гробу сивом,

Што је чистије од звезда ноћи,
Што вуче тами,
Тад погледавши се у очи,
Рекли смо сами.

(14. новембар 1859)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s