јеромонах Роман, ТВРЂАВУ ЗЕМНУ ЛУНА ЗАПЛАВИЛА…

Тврђаву земну луна заплавила,
Напојена природа лазуром,
Моју забит није заборавила,
Свéтло хода пољем и липаром.

Поднебесни свет слио се са вишњим. 
Благодат шири спокој све већи…
Тајанство, ноћ… слова чине излишним:
Тишина се не може изрећи.

Тишина је изнад сваког слова, 
И тајнство дубље је од знања. 
Слушај себе — душа кад је готова —
Тад прихвати тајну постојања.

Тишина. Нити шушти, нити шкрипи. 
Буктиња је небо уресила. 
Лебди луна и шири крила липи, 
Лебди душа — земно заборавила. 

6. август 1995. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s