Марина Цветајева, ВОЛЕЛА БИХ ДА ЖИВИМ СА ВАМА…

…Волела бих да живим са Вама
У неком малом граду,
Где су сумраци вечни
И где су вечна звона.

И у малој сеоској гостиони —
Тихи звон
Старих сатова — као капљицâ времена.
И понекад, с вечери, из какве мансарде
Флаута,
И флаутиста на прозору сам.
И руже велике на прозорима.
И можда бисте ме, чак, љубили…

Посред собе — огромна каљава пећ,
На њеним плочицама — слика: —
Ружа — срце — брод. —
А у прозору једином —
Снег, снег, снег.

Лежали бисте — онакав каквог Вас волим: лењ,
Безбрижан, равнодушан.
Наједном резак прасак
Шибица.

Цигарета гори и гаси се,
И дуго — дуго дрхти на њеном крају
Кратки сиви стуб — пепела.
Лењи сте чак и да га отресете —
И цела цигарета у ватру лети.
10. децембар 1916.

Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s