За липама и за брезама
Стражом старих дубова скрит,
Заснежен је белим ружама
На Тројицу радостан скит!¹
Славујеве песме блаженство —
И цвеће душу отвара…
Унаоколо свуд јединство —
Земља се у Храм претвара!
15. јун 2008.
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић
НАПОМЕНА: 1. Скит – (Σκήτη) Усамљено обитавалиште отшелника, мала заједница монаха, односно мали манастир или само неколико монашких келија, најчешће на пустом месту, где се живи строгим подвижничким животом. Монаси који живе у скиту дају допунске завете (нпр. строжег поста, чешће молитве, затворништва итд). Назив потиче од пустиње Скит у Египту, места првобитног ширења монаштва. Скит, бесплодна и дивља пустиња која се налазила недалеко од Александрије, на југоистоку Либијске пустиње, западно од делте Нила, а јужно од Нитријске пустиње, била је место подвига светог Макарија Великог и његових ученика – преподобних монаха који су поседовали благодатне дарове и нарочито дар духовног расуђивања. Они су веома духовно узнапредовали и, по сведочењу светог Јована Лествичника, надмашили све остале египатске манастире. Ово потврђују и други писани споменици који су нам сачувани. Преподобни Арсеније Велики је Скит назвао престоницом монаштва, поредећи место Скита у монаштву са местом Рима у свету. У пространој пустињи Скит постојали су различити видови монашког живота. Тамо је било и општежића, и живота удвоје или утроје, што је називано царским путем, и отшелништва, то јест живота у усамљености. (Младен Станковић, МАЛИ РЕЧНИК ПРАВОСЛАВНЕ АСКЕТИКЕ)
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 