Станислав Винавер, И СНИЛО МИ СЕ…

И снило ми се (ко падаше иње,
Ружичних звука, застором од свиле).
О дај, музико, блага, милостиње!
(И све су очи уплакане биле.)

О, небо бола! небо моје сиње,
Никада чежње, никад да ишчиле,
О, које силе, увек силе, киње
Јад наших бића, наше душе гњиле.

И људи увек, кроз акорде страсне,
Плачу — страх, беду, све напоре касне,
Да плачем бруји васељена цела.

Блед простор дрхти, грчи се у болу
Ко ехо, даљни, запева у молу…
У очајању њихају се тела…

Станислав Винавер, ЗВУЧНИ ПРЕДЕО, (стр. 9), Чигоја штампа, Београд

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s