Ђорђе Оцић, ВОЛИМ, ДАКЛЕ РАЗУМЕМ

— Како кажеш? — пита инжењер из Вуковара.
— Што волим, моје је — каже студенткиња књижевности.
— Кога волиш, твој је?
— Јесте.
— Ако он тебе не воли?
— Исто. Само, нисам његова.
— Можеш да волиш било кога?
— Не једнако. Што више волиш, више имаш.
Кад бих могла да волим цео свет, 
мој би једнако био.
— Ако ја тебе волим?
— Колико ме волиш, толико сам твоја.
— Иако ме нимало не волиш?
— Да.
— Не разумем те.
— Јер ме не волиш.
— По чему знаш?
— По томе што ме не разумеш.

Ђрође Оцић, НЕВЕСТА ИЗ ВАСЕЉЕНЕ, (стр. 31),Службени гласник, Београд, 2012.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s