Арсеније Савин, ПОЗНА ЈЕСЕН

Раширила је крила,
И небесима језди,
Грлица нежна, бела,
У Душу ми се гнезди.

Топлим крилима греје,
Крај срца ми се свила;
Како се само смеје!
Боже, Она је вила!

Бежи, Грлице нежна,
Шта могу ја да ти дам?
Долази зима снежна —
Рањен сам, тужан и сâм. 

1940.

Арсеније Савин

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s