Инокентиј Аненски, ЖЕЉА

Пред ноћ, када ми тешки умор
Отежа руку, заврши стих,
Пожелим да одем на одмор
У далеку шуму, манастир тих,

Где бих свакоме био слуга
И творевини Господњој друг,
И где борови шу̑ме укруг,
А бели снег њима вијуга.

А када нада мном зазвони
Медни зов сред таме све веће,
Да уроним у гранит хладни,
У истопљени восак свеће.

(непозната година настанка песме)

И.Ф. Аненски
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s