Фјодор М. Достојевски, О ВАСКРСЕЊУ

Н.П. Петерсону

Петербург, 24. марта 1878.

Милостиви господине Николаје Павловичу,

/…/ Али ево позитивног и тешког питања, које сам још у децембру решио да Вам поставим: У изложеним идејама мислиоца суштина је несумњиво у дугу васкрсавања предака који су раније живели; дугу, који би, будући испуњен, зауставио рађање деце, и наступило би оно што је у Јеванђељу и Апокалипси означено као прво васкрсење. Па ипак, код Вас, у Вашем излагању, уопште није наведено како Ви поимате то васкрсавање предака, у каквој га форми замишљате и да ли у њега верујете? То јест да ли га Ви поимате некако мислено, алегоријски, на премер, као Ренан, који га је поимао као до те мере разбистрену човекову свест на крају живота човечанства, да ће уму тих будућих људи бити у потпуности јасно колико је неки, на пример, предак утицао на човечанство, чиме је утицао, како и сл., и то до те мере да ће се улога сваког човека који је раније живео сасвим разјаснити, откриће се његова дела (науком, помоћу аналогије); и све то до те мере да ћемо, разуме се, спознати и то колико су се сви ти људи који су пре битисали, утичући на нас самим тим поново оваплотили у нама, а изгледа и у тим хармоничним коначним људима, који су све спознали и којима ће се завршити човечанство. 

Или: 

Ваш мислилац директно и буквално замишља да ће васкрсавање, као што алудира религија, бити реално, лично; да ће се провалија која нас дели од душа предака наших засути, да ће бити побеђена смрт, и они ће васкрснути не само у нашој свести, не само алегоријски, већ стварно, лично и реално у телима. (N.B! Наравно, не у садашњим телима, јер већ сама та чињеница да ће наступти бесмртност, да ће се окончати брак и рађање деце, сведочи да ће тела у првом васкресењу, одређеном да буде на земљи, бити друга тела, не садашња, односно можда онакава као што је Христово тело након његовог васкрсења до вазнесења на Педесетницу. 

Одговор на ово питање је неопходан, јер у супротном ништа неће бити јасно. Упозоравам да ми овде, односно Соловјов и ја, у најмању руку верујемо у реално, буквално, лично васкрсење и у  то да ће се оно десити на земљи. 

Фјодор М. Достојевски, ПИСМА (том III, одломак из писма, стр. 238-240), Логос, Графичар, Београд-Ужице, 2015.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s