јеромонах Роман, НЕБЕСА ПЛАВА…

Небеса плава, тулипани, трава!
Висибабе снêже, свежина у зраку.
И душу пла̏ве валови Славља —
Сновима она давно је у Браку;

И њој утехе не треба више,
Премда је, ко пре, несавршена.
Блаженством би вечна душа да дише,
Не знајући да је преблажена!

26. април 2008. Велика Субота
скит Ветрово

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s