јеромонах Роман, ПОНОЋ. ХРАМ. НАД КУПОЛОМ ЛУНА

Поноћ. Храм. Над куполом луна.
Млечни пут нежно љуља душу.
— О, Господе! Каква тишина!
Груди као у детињству дишу.

Лепоту не можеш изрећи.
Зар Божје није лако, свете?
— Господе! Нема краја срећи!
Шапућем Небу као дете.

И сузу детињу нек знају,
Кад чујем Архангелске Вести…
Шта ће ми Рај! Већ сам у рају.
Главно је — Ти на свету јеси!

7. април 2001.
Благовести

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s