Слободан Антонић, СЕКУЛАРИЗАЦИЈА ИЛИ ДЕХРИСТИЈАНИЗАЦИЈА

Главни појам овог поглавља није секуларизација — онако како се он користи у уобичајеном (или социолошком) смислу. Секуларизација се по правилу дефинише као „процес ослобађања друштва друштва и културе од религијских институција и симбола“, „повлачење религије из јавне у приватну сферу“, „промене система вредности и норми“, односно као „стварање друштва нерелигиозних вредности и секуларних институција“ као „део друштвене модернизације и рационализације“. 

Не могу а да не приметим да су и дескриптивни и нормативни елемент овог појма погрешни. Дескриптивни, зато што говори о секуларизацији искључиво као „процесу“ — дакле, као о нечем спонтаном, природном, што се подразумева и против чега се, онда, једноставно не може. Но, као што ћу доцније и показати, реч је о пројекту, замисли и вредносној матрици једног дела системске елите (естаблишмента), пројекту који се спроводи, на коме се активно ради и преко којег се обезбеђује идеолошка доминација у друштву, уклањањем слободе животног избор и вредносне конкуренције.

Такође, коришћење појма секуларизација као некакве неутралне дескрипције онога што се дешава у савременим друштвима представља и несумњиво нормативно шверцовање сопствене идеологије и њено приказивање као друштвено пожељне и „научно објективне“. Наиме, пошто се секуларизација упари са модернизацијом и рационализацијом, као уобичајно референтним вредностима савремених друштава, из те једначине нужно следи да не можемо имати „квалитетно“ савремено друштво ако оно није и довољно „секуларизовано“. Тако појам секуларизације, у великом делу јавности, па и друштвених наука, постаје само још једна псеудонаучна идеологема којом се засењује простота и оправдава хегемона култура конзумеризма и материјализма. 

Због тога ми се чини да је термин дехристијанизација бољи и поштенији. Он, наиме, описује оно што се стварно дешава у Западним друштвима: планско одвајање грађана од хришћанске вере и побожности и активан рад на порасту антихришћанског безверја. Јер, као и сви појмови са префиксом де, овај термин нам указује да није само реч о процесу, већ и о пројекту којим се производи стварност. 

Реч је о својеврсном антихришћанском притиску који не долази само од државе већ и од друштва. Дакле, није посреди никакво огољено политичко насиље, попут својевременог јакобинског и бољшевичког терора. Посреди је социјални (укључив и  културни) притисак, са елементима агресивног атеистичког фундаментализма који заступа један активан антихришћански покрет. Његово средиште није у обичном народу, већ у системској елити, тачније, у оним стурктурама које одражавају или стварају норме. А према том нормативном естаблишменту се управља процес статусног угледања нижих друштвених слојева (средњих и доњих) према вишим (горњим). 

Слободан Антонић, ДЕМОНТАЖА КУЛТУРЕ, (стр. 7-9) CATENA MUNDI, Београд, 2016.

НАПОМЕНЕ:

1.Ово је знатно проширена верзија мог излагања на симпоиону „Теологија у јавној сфери, који је, у организацији Епархије Зхумско-Херцеговачке и Приморске, одражан у Требињу, од 8. до 10. фебруара 2014; ток симпосиона се може видети на мрежној адреси: http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=11406#sthash.jtADq84Z.dpuf; иначе, дијалог хришћанских интелектуалаца – не само укорењених у хришћанску културу, већ и јасног хришћанског идентитета – са богословски истакнутим архијерејима Српске православне цркве сматрам важним за боље разумевање нашег духовног и друштвеног стања, али и за изналажење стратегије духовног и народног опстанка која би нас могла одржати у наступајућим временима; у овом тексту сам се трудио са мислим и пишем првенствено као социолог, мада свакако као социолог хришћанске културне оријентације.

[2] http://www.en.wikipedia.org/wiki/Secularization

[3] Драган ТодоровићСекуларизација и секуларизам – кључне идеје и терминолошка разликовања, http://www.npao.ni.ac.rs/files/584/Sekularizam_i_sekularizacija_68975.pdf

[4] Један од ретких светлих изузетака свакако је књига Чарлса Тејлора Доба секуларизације, са енглеског превели Слободан Дамњановић и Слободан Дивјак (Београд, Службени гласник и Албатрос плус, 2011; изворник: Charles TaylorA Secular Age, 2007).

[5] Видети мој рад: „Пинк транзиција у Србији: шест теза за разумевање наших културних прилика“, Култура, бр. 140 (2013), стр. 272-292; https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6789/bdef:Content/download.

[6] У данашњој политкоректној публицистици термин дехристијанизација се користи искључиво за пројекат уништавања хришћанства током Француске револуције (рецимо, Wikipedia, „Dechristianisation of France during the French Revolution“, http://www.en.wikipedia.org/wiki/Dechristianisation_of_France_during_the_French_Revolution). Ово се чини, наравно, због тога што би употреба овог термина и за означавање данашњих прилика – уместо појма „секукларизација“ који конотира спонтанитет – подразумева да је реч о пројекту, па би се онда природно јавила питања као што су: ко су његови носиоци, са којим правом се тај пројекат спроводи, и не треба ли се мобилисати зарад одбране од тог пројекта? А то би већ могло имати незгодне последице по успостављени систем.

[7] Види о томе моје књиге: Лоша бесконачност: прилози социологији српског друштва, Београд 2012, Службени гласник и Досије (доступно и на:  https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:3996/bdef:Content/download), посебно стр. 11-15 и 93-94; Ђаво, историја и феминизам: социолошке пустоловине. Крагујевац 2012, Центар слободарских делатности (доступно и на: https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:5162/bdef:Content/download), посебно стр. 69-77.

[8] Види о томе моју књигу Културни рат у Србији. Београд 2008, Завод за уџбенике, стр.  27-29.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s