У поноћ сам ушао код ње.
Спавала је, — луна је сјала
У њено окно — и покривала
Блиставе хаљине свилене.
На леђима лежи — гледам њу —
Наге раздвојивши груди,
Тихо, ко вода у посуди,
Стајао је њен живот у сну.
Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић