Иван Буњин, У ПОНОЋ САМ УШАО КОД ЊЕ…

У поноћ сам ушао код ње.
Спавала је, — луна је сјала
У њено окно — и покривала
Блиставе хаљине свилене.

На леђима лежи — гледам њу —
Наге раздвојивши груди,
Тихо, ко вода у посуди,
Стајао је њен живот у сну.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s