ПАКAО ЈЕ НЕМОГУЋНОСТ ДА СЕ ВИДИ ЛИЦЕ ДРУГОГ ЧОВЕКА

38. Рекао је ава Макарије: Пролазећи једанпут пустињом, наиђем на лобању некога мртваца бачену на земљу, па када је померих палмовим штапом, лобања поче да ми говори. Ја јој рекох: — Ко си ти? Одговори ми лобања: — Ја сам првосвештеник идола и идолопоклоника који су били на овоме месту; а ти си Макарије духоносац; када се ти смилујеш онима који се налазе у паклу и када се помолиш за њих, мало се утеше. Старац му вели: — У чему је утеха, а у чему је казна? Рече он: — Колико је удаљено небо од земље, толика је и ватра испод нас, док стојимо усред ватре од ногу до главе; И НЕ МОЖЕ СЕ НИКО ВИДЕТИ ЛИЦЕМ У ЛИЦЕ, ВЕЋ ЈЕ ЛИЦЕ СВАКОГА ЗАКЛОЊЕНО ЛЕЂИМА ДРУГОГА. А КАДА СЕ ТИ МОЛИШ ЗА НАС, ТАДА СЕ МАЛО ВИДИ ЛИЦЕ ДРУГОГА. У ТОМЕ ЈЕ УТЕХА… Заплакавши, старац рече: — Тешко дану у који се роди човек, ако је у томе утеха од казне. Упита га старац: — Има ли друге веће муке? Рече му лобања: — Ми смо бар мало поштеђени јер нисмо знали за Бога; док они који су сазнали за Бога па су Га се одрекли, они су испод нас. И узевши лобању, старац је закопа.

СТАРЕЧНИК (одломак)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s