Самуил Маршак, ЛИРСКИ ЕПИГРАМИ

Нека јуре и после нас,
Смењујући се, век за веком, —
Свет умире сваки час
Са умрлим човеком.

***

Све умире на земљи и у мору,
Но, човек је суровије осуђен —
Он зна за своју смртну покору
Написану још када је рођен.

Схватајући живота брзотечност,
Живи он тако — упркос свему —
Ко да је живети — рачунати на вечност,
И као да свет припада њему.

(1964)

Самуил Маршак
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s