Иван Иљин, ЋОРСОКАК ПОЛУОБРАЗОВАЊА

/…/Како је већина људи у својим одговорима лакомислена! Каткад се чини да они, као аутомати, носе у себи обим спремних знања и тумачења: довољно је да стисну потребно дугме – и одговор поскакује брзином вртуљка. Тај јефтини одговор, лишен садржаја, често није ништа друго него тужна измишљотина. Један измишља, други се хвата за измишљено и преноси даље. А кад погледаш поближе – то је само опште место, празна фраза, производ савременог свезнања, достојан сажаљења. Из таквих општих места, из таквог конгломерата pђавштине, формира се савремени свет – страшно је рећи! – читави „светоназори“, који имају своје поклонике, који се примају озбиљно и добијају похвале…

Данашње човечанство је зашло у ћopcокак полуобразовања и сада убира своје плодове. Полуобразовање означава смрт истинске културе: оно „зна“ то што, стварно, не зна, притом чак и не слутећи о томе што не зна, претпостављајући да за њу недостижног нема. Баш ту и долази крај истинском знању. Човек постаје претенциозан, сигуран у себе, самоуверен, не примећујyћи да црпи своје мишљења из туђеr извора, да сам yoпште није приближен познању, да се претворио у вергл који понавља туђи мотив. Полуобразовање живи од беживотне баналности, лишене конкретне дубине спољашњег и унутрашњег света; пада у самовласност; постаје приврженик празних идеја умишљене културе. Њој измичу воља за истином и тачност знања. И каква је тада цена одговору, ако је он остао без те воље, и без те тачности?.. Одговор је позван да изрази истину или, у сваком случају, потрагу за истином и њено часно излагање, по савести.

Одговор који пренебрегава све то, јесте једна умишљеност, а не одговор. Озбиљно неприхваћено питање не заслужује ни озбиљно име: њему недостаје жар истинске мисли и истинске речи. Ко постави озбиљно питање, тај жуди светлост; светлост, пак, происходи из пламена. Зато и сваки озбиљан одговор мора да светли својим унутрашњим жаром; он мора да буде подобан оку које у себи носи зрак очигледности ког штедро шаље и другима.

Озбиљно питање се бори за истину; последично, њему ће бити адекватан онај одговор који се, такође, озбиљно бори за њу. И на њега треба да одговара само онај ко је и сам изучавао питање, и ко може сам да одговори на њега. Умеће питања претпоставља мајсторство одговора. Коме је све, без напора, јасно, тај никада не може да савлада ни то умеће, ни мајсторство.

Иван Иљин, ПОГЛЕД У ДАЉИНУ, (одломак из есеја Одговор) Бернар, Стари Бановци, 2010.
Превео: Радослав Божић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s