Сергеј Фудељ, ПРЕДОСЕЋАЊЕ СУСРЕТА

Сећање на Бога у верујућем срцу је сећање на љубав.“
(Сергеј Фудељ)

Што је ближи крај живота, све је снажнија љубав према умрлима. Није ли то предосећање сусрета? Осећаш с радошћу, не само њих, већ и све са њима повезано – некакве ствари, старо Јеванђеље и фотељу, шумску стазицу, мирис сена, звона звôн. Очигледно не умире ништа од онога што је било човеку потребно на земљи, што га је, на неки начин, водило ка Богу.

„Јер све је од Њега и по Њему и за Њега“ Ако, како је рекао Дионисије Ареопагит, – „све ствари већ постоје у Богу“ то значи да и свако добро, садашње и будуће, постоји у Богу. Поново ћемо срести – сву топлину земаљску, очишћену и свету, она ће нас обујмити и загрлити, и никада се нећемо са њом растати. Ми идемо, не ка индијској нирвани, већ у Дом Божји, у коме ћемо погледом тражити и наћи све оне које смо заволели на земљи.


Сергей Иосифович Фудель, У стен Церкви  
Превео: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s