Како милујеш, сребрна ноћи,
У души цветање силе неме, тајне!
Окрили! – да надјачам дај ми моћи,
Трулеж бездушни, очаје бескрајне.
О, каква је ноћ! Алмазна роса,
Огањ живи с огњима неба у спору,
Ко океан отворена небеса,
И земља спава ко звезде у мору.
Мој дух, ноћи!, ко пали серафим
С вечним животом звезда сродство признаје,
И, окриљен сада дисањем твојим –
Спреман је да лети кроз тајне бескраје.
1850.
Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић
