Не, нисам те издао. До позне старости
Исти сам предани роб твоје љубави,
И стари отров ланца среће и жалости
Још пламти у мојој крви.
Иако сећање каже – међу нама је гроб,
Иако су моје мисли другом заробљене,
Знам да ниси заборавила на нашу коб,
Када си ту, испред мене.
Промине ли лепота друга на часак,
Тебе види и чудим се, ко да сневам;
И нежности прошле опет осећам дашак,
И, дрхтећи, ја певам.
2. фебруар 1887.
Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић