ЖАРКО ВИДОВИЋ, Србин појединац је геније тек кад из њега проговори – не „Европа“, надреализам, „модерна мисао“, светско образовање, него – нација, Божија заједница, историја Срба која је Дух!

78-79 … Српска интелигенција не схвата веру и егзистенцију (осмишљен живот) јер не схвата ни уметност коју „производи“: не разуме да је она трансценденција, надбитије, дакле да није творевина битија (ни човековог), него надбитија, у човеку преображеног битија!

Тако српска интелигенција не схвата ни српство као завет (духовност, трансценденцију) и божанску заједницу, Цркву, тј. склад нације (историјске свести) са Црквом (као заједнице са Христом).

Шта је нација (српска)? Нација је историјска свест, тј. реална појава (у моралу и моралном понашању, у делима историје, gesta virtutis), реална појава историје, супстанција историјске свести, праксис (подвиг) те свести. А српска нација је хармонија историјске свести са вером, тј. хармонија нације са Црквом; или хармонија поезије (романа, позоришта, уметности, философије) са Литургијом, Поезијом којој човек прилази смерно, смирено, са молитвом личном.

А за ту хармонију је потребан дар, јер она је транс-цендентно осећање („умно чувство“) хармоније, тј. уживљавање човека у хармонију космоса и Бога.

То интелигенција не схвата (каже Прешо, а записује Писац, Ако има царства, 78-79 стр.), него сматра да је за уметност потребно Зло, страдање – па о страдању Срба, или у време страдања, Радио-Београд даје емисије о естетици … А то је горе него гозбе првомајског дернека за време прогона Срба 1995!

Интелигенција је интелектуалистичка: сматра интелект силом вишом од осећања (живе душе, Божијег дара, дара од Бога живих, тј. Бога наше душе). Интелектуализам је аристотелизам – самообожавање филозофа.

Србин појединац је геније тек кад из њега проговори – не „Европа“, надреализам, „модерна мисао“, светско образовање, него – нација, Божија заједница, историја Срба која је Дух!

Зато је Прешо Јаштрц „Сократ“, тј. памет српског народа (заснована на самоспознаји, на похвали битија, на сузбијању Зла, пре свега у самом себи) – сократска памет.

Он каже:

81 … „Хоћу да будем Србин, јер хоћу да будем крив“ за све ово: за Југословенство, за комунизам, за овај рат (за то што сам допустио да ми га наметну).

Жарко Видовић, РОМАНИ ЂОРЂА ОЦИЋА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s