Драган Крстић, ДОСТОЈЕВСКИ

/…/Од свих руских класика Достојевски се најнепосредније бавио тим питањима не само у дневнику писца и у политичким записима, већ и у самом књижевном опусу, у коме је само на други начин операционалисао средишњи проблем савременог човека – однос према Богу и Светом духу. Ако се занемари све оно што представља уметничко обележје монументалног дела Достоjевског, ако се то може занемарити, онда се у схватањима тих односа може peћи да те мале разлике у трансцендентним односима, које стварају огромне последице у овоземаљском понашању, чине окосницу драме главних јунака у целокупном делу Достојевског. На том месту могу се разликовати „јарки“ и „бледи“ ликови Достојевског, како их је сувишно разликовао један део књижевне критике, подразумевајући притом да су »јарки“ типови Шиљагов или Иван Карамазов, на пример, начелно неки „негативни“ јунак, док су „бледи“ они „добри“ као што је Аљоша Карамазов или старац Зосима. Стварна разлика јавља се на критеријуму припадности западноевропејској или славјанофилској оријентацији. Сви „драматични“ ликови Достојевског стварно су „западноевропејци“ са уобичајеним психолошким инвентаром. Достојевски их је видео, заједно са осталим руским класичарима, чак и са Тургењевом и његовим Руђином, у процесима раскола руске духовне климе, поларизације руске духовности и у настајању онога што се тако уопштено називало западноевропејском оријентацијом, из које се касније развила комунистичка идеологија, са страшном Комунистичком партијом (бољшевика). Тек касније, као комунисти (бољшевици), западноевропејци ћe cе појавити као једнообразни и „монолитни“, али су се у свом настајању јавили у неколико модалитета. Њихово понашање се разликовало, али сви они имали су заједничку тежњу да оном што је трансцендентно дато оспоре његову онострану природу и да те привидно трансформисане и рационалне садржаје подреде људској вољи и овоземаљској детерминацији. У основној схеми, то је исто оно што су настојале да учине све тоталитарне идеологије, али и идеологија модерног капитализма, који је одавно престао да буде „либералан“, и који је иза тог израза само вешто скривао своју тоталну, а донекле и своју тоталитарну и прерушену природу. Тој општој тежњи придружила се и психологиjа – прво психоанализа са типичним идеолошким обећањем да ће „рационализовати ирационално“, а затим и руска (совјетска) објективистичка психологија са тежњом да целокупно психичко подреди апсолутној рационализацији и детерминацији, чему се у свему придружила и психолошка школа америчког бихејвиоризма. То су биле школе зачете у време када се почео јављати »нови човек“ са „новом науком“ (о човеку), које су биле најраспрострањеније у психолошким круговима и давале основни печат целокупној психологији нашег столећа, слично идеологиjама у скорашњој и текућoj историји, полазећи од сличних концепата човека и његовог друштва.

По ободу руског западноевропејства друге половине прошлог столећа разместили су сe они који су тада називани „либералима“. Касније, у имплозивним процесима бољшевичке револуције, испоставиће се да ће баш ти либерали бити пресудни чинилац у доласку комуниста на власт. Они су припадали широком кругу људи, претежно у привреди, али и у државној администрацији, као и у академским интелектуалним круговима. То су били типични представници класичног капитализма, тада jош увек довољно либералног, и по тој вези они су такође припадали западноевропејцима, мада нису имали доминантне оне унутрашње, психолошке особине, које су представљале главне одлике тврдог језгра западноевропејаца у Русији. Били су у свeму осредњи, осредњи и као православци, у сваком случају нису се према православљу антагонистички односили, за разлику од западноевропејаца, који су се према православној догматици и концепту Бога, Светог духа и човека у њој односили са неприjатељством, и све скупа одбацивали, док су се према Римској цркви односили с поштовањем, налазећи у њој сличне концете човека које су тако грчевито заступали у својим идеологијама. Либерали нису настојали да освоје трансцендентне силе, да буду репрезенти тих сила, и да њихову страховиту моћ користе и сада (тада), али према својој памети и вољи. Због тога што нису у себи носили драму и трагику „новог човека“ (који је требало да буде имитација античког човека пребаченог у наше време, са лажним улогама), Достојевски се у својим књижевним делима њима није бавио (либерали се срећу у делима Толстоја и Чехова), али као да jе предосетио њихову каснију улогу у револуцији, био је њима опседнут у записима и писмима. Према „тврдим“ западноевро- пејцима Достојевски је осећao и страх и поштовање, али према либералима односио се, чини се, са једва скривеним презрењем. Прави, бескрупулозни презир према либералима показали су западноевропејци (комунисти), који су се по доласку на власт (уз битну помоћ либерала) с њима подједнако жестоко обрачунали као и са славјанофилимасве који су се разликовали од њих презирали су до ниподаштавања, јер су сматрали да само они са својим западноевропским умом поседују ону моћ одлучивања коју иначе поседују трансцендентне силе.

Сви ликови Достојевског који су се одвајали од православног и прелазили на концепте западноевропског хришћанства показивали су необичну окрутност, било у понашању, у мислима, као у случају Ивана Карамазова. Књижевни критичари су се само узгред задржавали на окрутности у делима Достоjевског и његовим личностима у романима, и то углавном када су те личности биле непосредно дате у свој окрутности (обично су спомињани Зли дуси), али ни тада није било речи о могућим импликацијама тог налаза. Тек после револуције о Достојевском је писано и као о пророку зла, и то опет на тему Злих духова.

Драган Крстић, ПСИХОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ – Покушаји психолошке хронике – трећи том, 1974-1975, (стр. 76-79), Балканија, Нови Сад, 2016.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s