Олга Четверикова, ОПСЕДНУТОСТ ДИГИТАЛИЗАЦИЈОМ ОБРАЗОВАЊА

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наша истраживања су показала да се дигитални пројекат реализује преко људи са измењеним стањем свести и зато се не може рационално објаснити шта се дешава и зашто се ово ради. Но, ми схватамо да се њихови циљеви и задаци веома слабо слажу (ако се уопште слажу) са нашим циљевима, и уопште са могућношћу да се живи и остане човек.

Изгледа да нашим друштвом почињу да управљају по моделу тоталитарне окултне секте. Зато није случајно што се, када је реч о ауторима дигиталног пројекта, користе такви појмови као што су „дигитална секта“, „дигитални алхемичари“, „дигиталци-форсајтери“. Овим људима је толико измењена свест да нас не гледају више као личности, већ само као објекте којима треба управљати. У Русији уведен модел управљања, са своје стране, представља само филијалу, наставак онога што се ради на светском нивоу.

Питање: А да ли постоје неке конкретне организације које стоје иза овог пројекта?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Мени, у Институту за међународне односе, где радим, често пребацују да заступам теорију завере. Иако сва предавања почињем напоменом да су теорију завере измислили они који данас реализују глобално управљање, да би сугерисали људима да „Велики брат“ на тебе гледа и да је отпор бескористан.

А када говоримо о целокупном систему глобалног управља, морамо схватити да он није организован као нека строга хијерархија, коју је могуће осветлити и описати ко и шта у њој ради. То није вертикала, већ веома сложен систем односа. Често се све остварује на основу договора, у сенци, понекад само телефонским позивом. Ови договори нису нигде забележени, не могу се проверити. Али, упркос томе, телефонски позив иницира нека значајна дешавања. После тога средства информисања почињу да галаме о којекаквим организацијама, и сву пажњу човечанства одвлаче ка њима, а ко иза тога стоји, ко и како то конкретно ради — остаје скривено.

Због тога сам присталица систематског прилаза, који омогућава да издвојимо и истакнемо улогу одређене структуре и размотримо механизме њеног деловања. Јер, тек када почнемо да изучавамо механизме, постаје нам јасан лупешки, преварантски карактер ове политике, а то значи да их можемо ухватити за руку и зауставити. Но, управо се код нас механизми не изучавају, на жалост…

Питање: Но, некакве контуре тих структура, које су стекле такву власт на друштвом, можемо скицирати?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Власт може постојати на националном нивоу и на глобалном нивоу. Постоји финансијска власт, економска, политичка. А постоји и духовна власт. Наша пажња треба да буде усредсређена на духовну власт јер се сада догађа страшна ствар: човекова свест се мења тако да се човек, не само лиши свог људског лика, већ да се претвори у примитивни објект којим управљају, описан у многобројним антиутопијама.

Ове антиутопије су писали људи који су били посвећени у одређене пројекте, и то, што су описивали, није била фантастика. Били су то планови, који су се постепено реализовали, и данас видимо, у нашој реалности, много тога што је описао Орвел и, посебно, Хаксли. Али та духовна власт је невидљива. Финансијска власт је видљива, ми можемо именовати светске структуре: Светска банка, Федералне резерве и друге сличне организације. Друга је ствар што они доносе одлуке тајно, но, ипак су организације видљиве.

Питање: Може ли се рећи да су оне сличне тајним друштвима?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, ова тајна жаришта зраче идеје које се затим оваплоћују у философским концепцијама и идеолошким пројектима, као на пример, трансхуманизам.

Питање: А како би ви дефинисали трансхуманизам?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Трансхуманизам — за савремено дигитално друштво наменски направљена форма „Њу ејџ“ погледа на свет — представља окултно-гностички светоназор који је, пре садашње, имао и другачије форме испољавања. У књизи коју сам недавно написала, прва глава се тако и зове: „“Од ‚Њу ејџа‘ до дигиталне религије“. Ова идеологија претвара човека у киборга и на његово место поставља вештачки интелект или супер-разум заснован на дигиталној технологији. И то је заиста религија, то је сакрализација дигиталног, вештачког интелекта.

Човек се посматра не као личност, већ као несавршено биће, које треба ослободити од тела и сјединити са тим супер-разумом. Фактички, трансхуманисти су прогласили да је човек не само несавршен, већ да нема право на постојање. Они желе да створе још савршеније биће, постчовека, фактички биомеханоида, који ће представљати неку машину за живот у космосу. Корен ових замисли води ка редовима и окултним ложама XIX — почетком XX века.

Питање: И прогам дигитализације Русије исходи из истих принципа?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, ове идеје, које чине постојање човека и људског друштва немогућим, леже у основама дигитализације и у нашој земљи. Обратите пажњу, код нас се свуда говори о вештачком интелекту, и роботима, о томе да је дигитализација — наш приоритет, а човека су негде склонили, одстранили. Неприметно, у свим образовним и научним центрима, такође се прелази на такав поглед на свет. Он улази у човека и човек не може више да му се одупре.

Мене то јако подсећа на епизоду филма из шездесетих година у којем су психолози снимали децу. Неколико малишана је добило слатку кашу, а једна девојчица — горку. И они их питају: „Да ли је каша слатка?“ Деца редом одговарају. „Да, слатка је“. Долазе до девојчице која једе горку кашу, а њој је непријатно да то каже, и зато изговара: „Слатка је“.

Тако је и код нас: све разумеју, но, због нечега, нико не говори да дигитализација не може заменити човека. То је безумље, шизофренија, некаква дигитална опседнутост! И сви почињу да живе по наметнутим стандардима. Ето шта је духовна власт: она неприметно прожима и неприметно човеком овладава. И то је најстрашније.

Питање: Но, можемо ли се некако томе супротставити?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Све зависи од нас, зато што се и овде, као и у свакој секти, управљање врши преко сугестије ове или оне идеје човеку, то јест њим управљају уз помоћ њега самог. У тоталитарној секти човек добровољно предаје своју вољу, целог себе гуруу — ономе ко је над њим.

Чим људи стекну могућност да самостално мисле, ситуација се мења. Но, данас је читав систем васпитања, образовања, обраде човекове свести усмерен на то да га лиши могућности самосталног размишљања. Зато су и уклонили систем знања и разумевања и уместо њега увели такозване компетенције, креативност и томе слично, да би човека претворили у примитивно, уско, заточено у некаквом одређеном задатку, биће.

Питање: А у чему се конкретно испољава окултни карактер тог деловања на човека?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Окултно деловање је широк појам. „Њу ејџ“ покрет се активно шири од седамдесетих година (прошлог века) и представља гностичко-манихејско учење, које у себе укључује различита езотеријска учења (платонизам, Кабалу, учење Блавацке и томе слично). Године 1980. америчка књижевница Мерилин Фергусон објавила је књигу „Завера Водолије“ — манифест „Њу ејџа“ у којем саопштава да је потребно да се припремамо за наступање нове ере — ере Водолије, која ће заменити стару еру, хришћанску, и уместо човека појавиће се ново биће.

Питање: Но, почетком деведесетих година изгледало је да „Њу ејџ“, као покрет, почиње да слаби?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, но треба схватити да „Њу ејџ“ није нека конкретна организација, већ облак који мења своју форму, и који у себе укључује много разних организација, фондова, који делују у власти, у науци, у образовању и у другим областима. Но, оне не делују отворено. Да би радили са сваким сегментом, са сваким социјалним слојем и старосном групом становништва, они стварају одређене структуре, секте, од којих свака има исту матрицу као и „Њу ејџ“, али измењену, тако да је прилагођена оној групи људи на коју треба да делује.

На пример, неопаганство је почело активно да се шири међу младим људима и људима средњег узраста управо деведесетих година. Старијима је тада понуђено исцелитељство. Менаџерима — сајентологија, по чијим методама се у корпорацијама, путем тренинга за запослене, остварује „њу ејџ“ програмирање.

То јест, деведесетих и почетком девехиљадитих година почиње „њуеџизација“ свести веома широких слојева становништва кроз рад бројних покрета: псеудообразовних, покрета за здравље итд

Сада је наступила информациона или дигитална ера. То је преиначен назив „Нове ере“. Блавацка је имала учење о еволуцији човечанства — о седам раса које ће смењивати једна другу. То је кључни став „Њу ејџа“. После прелазне шесте расе, коју чине бесполна бића, која ће се размножавати вештачким путем, доћи ће „још већа“ седма раса, чији ће представници бити „духовнији“, да би на крају већ били „чисти духови“ — бесполни андрогини који ће завршити циклус земаљске еволуције и спознавши величину Васељене, преселити се на другу планету.

Питање: И та раса ће доћи кроз дигитализацију?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, дигитализација се већ претворила у тоталитарну религију, јер ако не мислите у дигиталним категоријама, већ нисте савремени човек. У учењу „Њу ејџа“ стоји: када дође до радикалног заокрета ка новој раси, онда они, који се у њега не уклопе, морају умрети. Исто говоре трансхуманисти: човек ће нестати и уместо њега ће постојати вештачки интелект.

Питање: Сада се у нашим школама снажно намеће дигитализација, од самог детињства човек је подвргнут њеном деловању…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Разуме се, пројекат дигитализације задире пре свега у сферу образовања, јер се у њој формирају и поглед на свет и моралне вредности. Реч је о пројекту „Дигитална школа“ која је почела као „Московска електронска школа“ (МЕШ), завршила као „Руска електронска школа“ (РЕШ). Ако не зауставимо овај пројекат, то ће бити злочин, јер то што се дешава не може се назвати другачије него — геноцид над децом. На основу резултата неколико округлих столова и заседања у Друштевном дому саставили смо документ који смо послали у Генералну прокуратуру; документ показује зашто је овај пројекат диверзија против образовања и злочин против деце, и указује који су чланови закона нарушени. Најважније — то је наношење штете психичком и физичком здрављу.

При чему се „Дигитална школа“ реализује код нас у исто време као и на Западу, где су електронску школу делимично увели и већ доживели ужас због пада нивоа образовања који је наступио. Огласили су се забринути физичари и лекари. Године 2011. усвојен је документ ПАСЕ у коме се говори о опасности од дигиталних технологија и електромагнетног зрачења, посебно за децу. Тада је објављен и информациони материјал Међународне организације за истраживање рака, у којем се, такође, говори да електромагнетно зрачење има Б категорију, то јест, може изазвати рак.

Године 2015. у Француској је донесен први закон који регулише питања везана за електромагнетна зрачења. На пример, закон забрањује да се користи Wi-Fi у дечјим установама. Такође је прописана контрола над базним станицама. При томе, треба рећи да су овај закон припремили еколози. Ми знамо да екологе често користе за интересе „њу-ејџ“ структура, но у овом случају они су припремили веома добар документ.

Затим у марту 2017. године, 137 научника из 26 земаља, специјалисти за електромагнетно зрачење, дали су изјаву у којој су препоручил да деца и млади треба да се заштите од Wi-Fi и других бежичних уређаја.

Питање: Зар они, који све то уводе у наше школе, не знају да је то опасно за децу?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Пројекат „Дигитална школа“ код нас предвиђа увођење Wi-Fi у свим школама Русије. Шта можемо рећи о овим људима? Ако не знају — нису професионалци. Ако знају — злочинци су. Да не говорим о дигиталном слабоумљу. Бројна истраживања о томе већ су објављена: шта се дешава са децом која од раног узраста добију компјутерско образовање, како долази до атрофије делова њиховог мозга.

Треба да пређемо из одбрамбене позиције у офанзивну. „Дигиталну школу“ уводе незаконито јер, прво, нису обавештени родитељи којима по закону припада право првенства у васпитању и образовању њихове деце.

Друго, речено је да је то пилот-пројекат. А ово није пилот-пројекат, ово је експеримент, јер када се уводе технологије чије последице нису познате — то се зове експеримент.

Треће, то је незаконит експеримент, зато што је за експеримент неопходан добровољан пристанак оних који се експерименту подвргавају. Уз то, још је неопходна одговарајућа процедура извештавања о току експеримента. Ништа од поменутог није учињено.

“Дигитална школа“ се уводи као безалтернативна. За традиционално образовање у њој нема места. То јест, то је тоталитарни план. И све се радило тајно, нико о овоме ништа није знао. Ми случајно сазнајемо да је већ 2016. године направљено упутство „Савремена дигитална образовна средина у Руској Федерацији“, који је описивао етапе преласка на дистанционо образовање. Затим се испоставило да пројекат „Московска електронска школа“ (МЕШ) у 2018. уводи у све школе у Москви. А онда се открива да је на основама МЕШ-а изграђена „Руска електронска школа“ (РЕШ), која се, са своје стране, појављује као основа за велики пројекат „Дигитална школа“, о коме је већ говорио премијер Медведев. Ко је све то разрадио, када, где? Родитељи апсолутно нису били у то укључени.

Све се дигитализује, уводе се електронски уџбеници, интерактивне табле, нови систем оцењивања (планира се ликвидација Јединственог система оцењивања и ликвидација оцењивања од 1 до 5). И, градоначелник Собјанин, објављује да ће бити формирана иницијативна група директора која ће разматрати како да се оцењују деца. Све ово се опет дешава тајно, на некаквом сајту, где су ангажовани људи који су смислили нови систем оцена, који ће заменити оцену знања ученика оценом личности ученика. Предлаже се увођење система ПОТОК и РОСТ. То јест, узимаће се у обзир све што дете у току процеса наставе ради: у школи, у секцијама, колико пута недељно присуствује настави, како одговара — активно, неактивно… То јест, целокупна његова делатност, сваки његов корак ће бити записан у дигиталном портфолију. И овај дигитални портфолио или електронски досије, одређиваће судбину детета: тебе усмеравају у одређено корито, броје колико си и шта урадио и у моменту завршетка школе већ не можеш ништа да промениш. И систем уписа на факултет се такође мења у складу са овим дигиталним портфолиом, то јест, ако дете није сакупило толико и толико бодова за време школовање, оно никада неће моћи да упише факултет. На овај начин добијамо камуфлирано кастинско-селективни систем, у коме ће до врха моћи да дођу само људи из богатијих породица. Зато што они имају могућност да учествују у различитим секцијама и добију допунско образовање и томе слично. То јест, дигитални портфолио ће одређивати права субјекта, фактички.

Питање: И то на радикалан начин мења све друштвена односе?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно! А ако се присетимо Форсајт-пројекта „Образовање 2030“, о којем до данас сви ћуте, и чији је, један од аутора, Димитриј Песков, данашњи представник председника за дигитализацију, видећемо да је ово што се сада дешава, само „један кроз један“ реализација наведеног пројекта. А у њему су биле прописане и касте (три групе), и дигитални портфолио, и да ће све бити на Интернету, и да ће све бити дистанционо. Да ће квалитетно људско образовање, моћи да приушти само мали број људи. При томе, ово се односи како на средње школе тако и на факултете.

У августу 2017. године, министар Олга Васиљева, представила је национални пројекат „Образовање“ у коме је првобитно било девет одредби. Онда се, одједном, појављује и десета тачка, која се односи на социјалне лифтове. Очигледно је да су ову одредбу брзо убацили да би, како-тако, умекшали радикални заокрет ка кастинском уређењу. Но, ова тачке нема никакав садржај.

Питање: А чиме се руководе они који уводе дигиталне пројекте?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Једни су опседнути, они заиста верују да су изабрани, да ће живети вечно, зато што, на пример, верују у сељење душе. Због тога су њихови пројекти, по правилу, дугорочни. А око себе граде различите друштвене кругове, у које се увлаче људе који у том пројекту виде нешто важно за себе. За неке, банкаре, то је финансијски пројекат. За неке је то пројекат који омогућава да се самореализацију, рецимо за ИТ-јевце. За политичаре, за чиновнике — то је начин да сачувају своју власт, своје место, да добију мито, да буду корумпирани. Догађа се и комбинација: Греф је, на пример, банкар и, истовремено опседнут том псеудорелигијом трансхуманизма.

Питање: А какав је међусобни однос термина „хуманизам“ и „трансхуманизам“?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: „Транс“ означава прелазну етапу од човека ка постчовеку, која фактички лишава човека његове људске суштина. Она подразумева и измену свести и измену тела. Трансхуманизам је последњи стадијум хуманизма, који води ка његовој самоликвидацији. Хуманизам, који је израстао из појма „човекова права“, прешао је у трансхуманизам када је прогласио правом човека — мењање сопствене природе. Као, на пример, кад хомосексуалци изјављују: „Ми имамо право да променимо своју природу“.

Питање: Но, иза појаве описане термином „трансхуманизам“ стоје конкретни људи?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Као што је Стаљин говорио, сваки проблем има своје презиме, име и патроним; на пример, директоре школа који реализују овај злочиначки дигитални пројекат. Они га реализују не због закона, већ зато што им је наредио, на примере, шеф Департмента за образовање и науку града Москве, Исак Калина. И, када родитељи дођу код директора и кажу: „За све што радите ви ћете сносити одговорност, кривичну одговорност, а не Калина, зато што наредбе ви издајете.“ А Калина даје усмене директиве или инструкције. Тада ће директори почети да размишљају. Зато родитељи треба да упуте жалбу у Прокуратуру, у Министарство здравља и тако даље. А нашим људима све време сугеришу да је отпор бескористан због чега је сада врло тешко мобилисати људе. Иако је понекад потребно учинити сасвим мало. Знам много људи, који постижу изненађујуће ствари иако, све у свему, чине оно што треба да чине, ни више ни мање.

Нама је неопходна духовна мобилизација, интелектуална мобилизација, мобилизација воље. Јер воља људи је сада угушена и то није случајно, против нас веома дуго примењују специјалне социјалне технике и психотехнике. Њихов значај не треба апсолутизовати, али не треба ни потцењивати.

У совјетско време, сасвим млада, присуствовала сам пројекцији филмова — дипломских радова студената. Између осталих, приказан је и један краткометражни филм о неком конструкторском бироу. Начелника оделења позива претпостављени и каже: „Потребно је да отпустите једног човека, по држави, он је вишак“. Начелник се враћа у свој оделење, у њему је седморо људи, и он почиње да размишља кога да склони, али не може никога, јер су сви потребни. Чак и секретарица обавља важан посао. И, пошто не може да реши проблем, узима неколико дана одмора. И отпутује. После неколико дана се враћа. На перону га дочекује заменик и он га пита:

—Но, како?Кога?
— Шта кога?
— Кога сте отпустили?
— Никога нисмо отпустили.
—Како никога?
—Врло једноставно. Отишао сам до начелника и образложио да је неопходно проширење нашег оделења, што укључује још једног човека. Сада код нас ради осморо људи.

Увек и у свему, решење зависи од човека.

Питање: Вероватно су не само филмови, већ и књиге, утицали на ваш поглед на свет?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: У детињству са волела руске бајке, епске народне песме и дела о Великом отаџбинском рату. Затим сам читала философску литературу. Крајем осамдесетих година открила сам Јеванђеље, и наше свете оце. То је толико чист извор, да после њега, осталу литературу оцењујете са тачке гледишта: шта она даје души? Да ли даје добро, доприноси ли укрепљењу душе или је апсолутно бесмислена, празна ствар? А мислим, да је данас дошло до удаљавања људи од уметничке литературе због тога што писци, на жалост, све време иду около-наоколо, врте се у круг, а за душу мало тога има у таквим књигама.

Треба схватити: за оне снаге које данас реализују пројекат дигитализације, главни непријатељ је — православна антропологија. Те снаге уводе социологију, психологију, различите врсте психотренинга — шта год, само не православну антропологију! Зато што православна антропологија пружа могућност да се схвати да људска душа постоји, да се разуме како се она развија, расте.

Узгред, када сам предавала на МГИМО, држала сам курс „Култура и религија Запада“ (сада су тај курс укинули), који је изазивао велико интересовање међу студентима различитих погледа, јер, када почнете да се удубљујете у душу, то не може да не заинтересује. А ми смо кроз религиозну традицију Запада, од њених извора до наших дана, додиривали ово основно, кључно питање и то је многе надахнуло да почну да трагају.

Питање: Добро, данас постоје школе у којима деци говоре о духовности…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, али пројекат „Дигитална школа“ се уводи као безалтернативни пројекат. И породичне школе, и православне гимназије хоће да укључе у ову дигитализацију. Зато је сада наш задатак да покажемо због чега је дигитални пројекат — злочин против деце. Потребно је да обновимо руску класичну школу, зато што је то једини начин да васпитамо високо духовну личност. Совјетска школа је узела све најбоље из руске класичне школе, уводећи принцип демократије, и обезбедила свој деци веома висок ниво образовања.

Познати научник Игор Петрович Костенко, написао је књигу „Реформе образовања у Русији 1918-2018“. Сматрам да ту књигу треба да има свака породица. Костенко је описао историју совјетске школе чији су корени у руској класичној школи. Показао је како су се против ње борили, посвећујући посебну пажњу реформама шездесетих и седамдесетих година, које су поткопале совјетски систем образовања и биле наставак педагогије двадесетих година, са њеним фројдизмом, троцкизмом и томе слично. Рушење руске класичне школе двадесетих година заустављено је на иницијативу Стаљина, који је руководио радом одсека школе ЦК ВКП(б). Тада је почела обнова руске класичне школе која је 1943. године била системски обновљена, али у совјетском руху. То је и обезбедило наш научно-технички пробој крајем четрдесетих и почетком педесетих година.

Но, те исте 1943. основна је и Академија педагошких наука, и у њу су се уселили наследници педагога који су одмах после Стаљинове смрти почели постепено да растурају руску совјетску школу, посебно у области математичких наука, због чега је разумевање математике код ученика нагло опало седамдесетих година. Већ тада су предавачи на техничким факултетима упозоравали да су кандидати постали другачији. Осамдесетих и деведесетих година совјетски систем су докрајчили.

Да би школу обновили морамо се вратити изворима. Образовање мора бити класично и традиционално. Зато што развој детета има своје закономерности које се не могу променити. Као што не можемо натерати тесто да се подигне без квасца.

Немачки психонеуролог Манфред Шпицер је у књизи „Антимозак“ показао до каквих катастрофалних последица доводи компјутерско образовање, како се под видом дигитализације ломи психа детета, како се деца уводе у слабоумност.

ПИТАЊЕ: Да би спасили ситуацију какве мере предлажете да се донесу на државном нивоу?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Када ме питају шта бих урадила када би била председник — не одговарам, зато што таква питања нису озбиљна. Свако на месту на коме се налази треба да ради оно што може, полазећи од тога да је пројекат дигитализације, који се данас реализује, неспојив са нашим животом. Мени је блиска сфера образовања и њоме се бавим. Минимум нашег програма је — да зауставимо дигитализацију школе и образовања у целини.

Када је Светска банка разрађивала програм престројавања совјетског образовања, прво је прописала ликвидацију педагошких факултета, зато што су на њима давали комплексно, систематско образовање. Такво образовање, какво су добијали и совјетски учитељи, нико више није добио. Они су изучавали психу детета, свест, етапе његовог развоја. Зато сада ударају по тим старим кадровима учитеља и уместо њих у школе доводе менаџере, који, као по клизалишту, пролазе по свести деце, сакупљајући „материјал“ који им је потребан.

Питање: Шта могу да учине родитељи у овим условима?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: То зависи од конкретне ситуације зато што постоје нормални учитељи, нормални директори, који су и сам ужаснути због онога што се у школи дешава. И када се они ослоне на родитеље, на родитељски комитет, биће им лакше да сачувају образовни систем. А тамо где су за директоре постављени — Калнини штићеници, треба писати дописе о чему сам већ говорила. Ми имамо добру организацију „Родитељски отпор“ која многима веома помаже.

У крајњем случају можемо прећи на породично образовања на основу традиционалних метода. „Породично“ не значи у породици, већ се група породица уједини, подели по специјалностима и онда уче своју децу. Јер, ако желимо да наша деца остану људи не смемо их препустити „дигиталцима“ који ће их изопачити веома брзо.

Узгред говорећи, за већину ових дигиталаца, ИТ-ијеваца главни је — новац, јер дигитални пројекат је и — финансијски пројекат. На пример, интерактивна табла кошта пола милиона рубаља. Да не говоримо о Wi-Fi-у и осталом. Зато, ако родитељи испишу децу из дигитализованих школа, они ће просто банкротирати. За њих је то најстрашније — неће бити новца!

У вези са поменутим, јако волим једну источну причу. Учитељ је замолио свог ученика да скрати палицу нацртану на земљи, не приближавајући јој се… Ученик није знао како то да уради. Тада је учитељ нацртао поред ње многу дужу палицу. Исто треба да учинимо и ми, стварајући или обнављајући своје „људско“ образовање, које ће бити толико испуњено смислом, да ће људи бирати управо њега. Јер у дигиталној школи, нема ничег живог: учитељи ће бити замењени роботима, све ће одређивати вештачки интелект. О томе је цинично говорио ректор Високе економске школе, Јарослав Кузминов. Изјавио је како ће они увести систем оцене личности кроз интерактивни електронски уџбеник, када буде направљен програм који ће тестирати дете, и у зависности од тога шта и како оно одговара и ради, усмеравати га на одређени пут. То ће чинити машина а не човек.

Можемо замислити до каквих ће катастрофалних последица ово довести! Но, људи попут Кузмина су — опседнути и бескорисно је о томе говорити. Потребно је стварати, обнављати, градити своје и чинити то пуном снагом.

15.04.2019

Питање: Олга Николајевна, велико хвала за разговор!

Разговор водио: Алексеј Гончаров
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/olga-chetverikova-cifrovaya-oderzhimost/

Митрополит Неофит, „НОВА ЕРА“ и „НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК“ – ДОБА ИСКУШЕЊА ЗА ВЕРУ И РАЗУМ

*** Одмах сам схватио да ни у ком случају не смемо да прекинемо служење Божанствене Литургије. Човек има не само тело, које је изложено опасностима за време епидемије, већ постоји и душа о којој се треба старати. Њој је нужна светлост и она има своју храну. А храна души је – Тело и Крв Христова („Примите, једите…“ )

*** (…) у оним случајевима када дође до „сукоба“ и када закони државе буду противречили заповестима Христовим, Светом Јеванђељу, ми ћемо се потчинити нашем Владици — Христу. Причешћиваћемо људе као што су се увек причешћивали, делићемо верницима нафору, љубити свете иконе и десницу свештенику.

*** О томе су говорили свеци. Један од њих – отац Јован Калаидис, наш је светац-савременик који се упокојио у ХХI веку. Говорио је да ће се у Америци и у целом свету водити биолошки рат (а ово што смо преживели био је биолошки рат, већ сам о томе говорио). Затим ће Америка доживети геолошки, геофизички рат (није прецизирао шта има у виду), а онда ће доћи и „вреле“ војне акције.

*** Расизам је велики грех зато што расиста не прихвата странца. За однос према странцима у Јеванђељу је критеријум — милост. Сетите се приче о добром Самарићанину. Христос непрестано, на много начина, уз помоћ прича, уз помоћ историје то објашњава. Сетите се, Он каже: „Странац бејах и примисте ме“. Но, то се односи на праве странце, а не на агресивне мигранте који хоће да нам наметну своју културу (то је сасвим друго). То што се дешава сада са мигрантима — организована је најезда, коју су испланирали адепти Нове ере: Сорош, Рокфелер, Ротшилд и други, и нећу престати да их именујем. Ја сам против глобализације. Исто као што су против глобализације и Путин, и Трамп. И у свакој земљи: Кипру, у Грчкој, Америци, Русији, Кини, Арапским Емиратима, свуда постоје глобалисти и они који схватају, да пре свега — треба чувати своју отаџбину..

*** У почетку мораш да схватиш како делује страст и постанеш свестан онога што си учинио. За то је потребан будан ум, тј. повишена пажња ума, усмерена ка ономе што се у твом срцу догађа, према страстима које делују у твојој души (код мене је то гнев, код љубоморног — љубомора, код плотског човека — плотске страсти). И потребно је брзо покајање! И тада твоја страст почиње да слаби, да се смањује, а онда, када буде Богу угодно, она ће се преобразити.

*** Један мој близак пријатељ каже: „Какву неизрециву сладост има горка правда, када она ослобађа човека“. Христос је рекао: „Познајте истину и истина ће вас ослободити“. Да, ви видите — понекад митрополит Морфски постаје „оштар“, но при томе не говори зле, већ истините ствари. Зар абортус није грех? Или хомосексуалност, зар није грех? О томе се говори у Јеванђељу, нисмо ми сада „открили“ ту новост.

*** Као што је говорио познати богослов, отац Јован Романидис, најбољи богослов ХХ века у грчкојезичком свету: „Богочовек Исус Христос није дошао да створи нову религију (религија је, у време земног живота Христовог, било много: будизам, дванестобожје (12 богова Олимпа, прим. прев.) и др). Христос је дошао да би нам дао слободу.“ То исто сте и Ви рекли. Но, није реч о слободи на земљи, већ о слободи у вечности, оној, која се ће се сачувати и после смрти и прећи у вечни живот.

*** Погледајте, ово је бројаница са 100 чворића.

На сваком чворићу реци: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.“

И тако у круг, учини 100 молитава.

Затим још један круг: „Господе Исусе Христе, помилуј моју породицу“, 100 молитава.

Затим: „Господе Исусе Христе, помилуј моју отаџбину“, 100 молитава.

Даље: „Господе Исусе Христе, помилуј народ наш“, 100 молитава.

И, на крају: „Господе Исусе Христе, помилуј све православне хришћане“ 100 молитава.

Питање: Добро дошли у наш студио, Ваше Преосвештенство. Имамо много питања за Вас. Хајде да почнемо од корона вируса. Како сте преживели овај период, када смо сви били у изолацији?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Пре свега, присетићу се и споменути неколико месеци пре ових догађаја, почетак прошлог лета – било је то благословено време. Недалеко од Орунтског женског манастира Св. Николе изградили су ми невелику келију у којој сам могао да пребивам у тишини и спокојству. Налазио сам се на подручју које припада манастиру и истовремено био издвојен од осталих. Манастир Св. Николе се налази на територији моје митрополије и ја сам њихов духовник.

Када је најављена опасност и пандемија која се приближава, биле су уведене прве карантинске мере (сећам се, око 25. марта), налазио сам се тамо јер сам дошао да исповедим (монахе). Ту сам и остао. Одмах сам схватио да се овако нешто већ дешавало на Кипру од 1955-1959 године и стари Кипрани су звали забрану изласка из кућа „керфју“

Преда мном се појавило питање: како ми, епископи, јереји, монаси и монахиње можемо да помогнемо свету? Одмах сам схватио да ни у ком случају не смемо да прекинемо служење Божанствене Литургије. Човек има не само тело, које је изложено опасностима за време епидемије, већ постоји и душа о којој се треба старати. Њој је нужна светлост и она има своју храну. А храна души је – Тело и Крв Христова („Примите, једите…“ )

Нисам очекивао да ће затворити цркве, то ме је изненадило јер противречи мојим схватањима, о којима сам већ говорио. На људе у тренутку епидемије и пандемије не треба гледати само као на тело које је угрожено болешћу. Важно је разумети да је човеку потребна и психолошка, и духовна подршка.

Питање: И тада сте позвали људе да не поштују законе и наредбе државе?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Не, то су неки новинари, Ваше колеге, представили у лажном светлу догађаје, ја нисам позвао народ да „непослушност“. Ја сам рекао да ћемо поштовати дистанцу између људи који се моле, како то захтева влада, министарство здравља и Закон о поштовању санитарних мера, иако ћемо се ми, у исто време, придржавати и Јеванђелских заповести. И, у оним случајевима када дође до „сукоба“ и када закони државе буду противречили заповестима Христовим, Светом Јеванђељу, ми ћемо се потчинити нашем Владици — Христу. Причешћиваћемо људе као што су се увек причешћивали, делићемо верницима нафору, љубити свете иконе и десницу свештенику.

Питање: Ваше Преосвештенство, прича се да на Светој Гори, где се поштују све мере, има веома много заражених?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Не, то су лажи. На Светој Гори није тако. Да, много је болесних у великим манастирима, на пример, у Русији. Али не у Бугарској, и не у Румунији.

Питање: Да ли се људи могу заразити на причешћу?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Наравно — не. Причешће је Тело Христово, тело нашег Творца. Зар може Онај ко је саздао живот, да преноси смрт и заражава људе болешћу? Наравно, и митрополит, и свештеник, и монах, и обичан верник — могу се заразити, али не током примања Светих Тајни, и не унутар храма.

Питање: Ви знате да постоји много људи који желе да Вас чују и виде на екрану, али постоје и други, у којима Ваше речи изазивају читаву буру негодовања и протест. Да ли бисте, у овом нашем данашњем сусрету, могли да прецизирате како сексуална оријентација родитеља утиче на децу?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: То је веома опширно питање које заслужује посебну емисију. Људи настављају да чине различита противприродна дела, како у браку, тако и ван брака, која оптерећују наслеђе њихове деце. Познато је да се наследно преносе како наше позитивне, тако и негативне црте, од родитеља – деци, крвљу, вероватноћом око 30%.

Питање: То што говорите, то је мало другачије, то је наследност. Ако у породици постоје хомосексуалци, да ли се то преноси, да ли је наследно?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Хомосексуалност није наследна, то је страст. Ако неко у породици, од ближих рођака детета, страда од сличне страсти, мајка или отац, постоји вероватноћа од 30% да ће склоност ка томе имати и дете. О томе су говорили Свети оци: Св. Порфирије (Кавсокаливит), Свети Јаков (Цаликис). Велики део онога што говорим, причао нам је Св. Порфирије. Да и Св. Пајсије Светогорац, такође. Ако прочитате његове књиге, наћи ћете и то.

Питање: Какав је Ваш лични однос према хомосексуалности?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Делим тачку гледишта Светих отаца и Светих мајки — да је то грех. Но, као и сви друге грехове и страсти и ту страст можемо у почетку ограничити и уздржати се кроз покајање, и, ако Богу буде угодно, уз велико покајање, Он може човека избавити од ове страсти, „опозвати је“ — овде ћемо употребити реч која се у овом случају употребљава на Кипру. Исто се дешава и са другим страстима. Зашто је хомосексуалност тако јака страст? Зашто је Црква тако строга према њој? Зато што је она противприродна и изопачава саму природу, природу човека. Ми читамо у Старом Завету да је Бог створио мушко и женско, мушки и женски пол. А када говоре да постоји неки „трећи пол“, тада Црква мора да каже своју реч, која има тежину.

Питање: Наука каже да хомосексуалност није страст, већ да је наследна.

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Која наука то говори?

Питање: Психијатрија.

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Патологија не мисли тако. И до 1990-1991 године Америчка психијатријска асоцијација је говорила да је то „одступање од људске природе“. Исто је писао и Фројд.

Питање: Ако бих ја била представник ЛГБТ и дошла код Вас, шта бисте ми саветовали?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Духовно руковођење захтева духовно просвећење. Неопходно је разматрати сваки случај посебно, индивидуално. Један од начина јесте да се изуче односи таквог човека, хомосексуалца, са онима који су га увукли у грех, а такође и његови односи са родитељима: оцем и мајком. А онда га треба привести нашем великом Оцу, Богу и Творцу, и, наравно, Богородици, Која је Мајка свих нас. Пресвета Богородица исцељује све телесне страсти. Зашто? Зато што је Она – Једина, Пречиста и Непорочна Дева. (…)

Ово што говорим о хомосексуалцима — није учење неког старца, већ је засновано на Светом Јеванђељу (Св. Павле помиње ово). Цело Свето Писмо је богонадахнуто, откривено Духом Светим, Свето Јеванђеље посматра овај порок не као лоше наслеђе, већ као страст и као грех. А, друго, о грешној природи ове страсти говори и искуство оних који страдају од ње и прелазе у Православље — током, сад већ, многих векова. То схватају, и о томе говоре, и сами хомосексуалци који нам долазе на исповест. Ми их не истерујемо из Цркве, већ им једноставно говоримо: „Исто као што долазе завидни и љубоморни, среброљупци и гневни, долазите и ви. “ Покајте се, подвизавајте се, борите се да би се коначно избавили од те страсти. Христос се оваплотио и узео природу човекову да би нам помогао и посветио нас.

Питање: Говорећи о епидемији корона вируса, рекли сте да се треба молити да не би било пожара и земљотреса на Кипру. И, између осталог, недавно сте изјавили да нас чека нешто још горе. Шта нас чека?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: После завршетка епидемије корона вируса (она је почела да слаби после Васкрса у целом свету, а не само на Кипру) назиру се догађаји који ће из корена изменити историју светске супердржаве зване Америка. Сада се испред зидова Беле куће води грађански рат (…) САД су данас највећа суперсила у свету, моћнија од од осталих великих држава, укључујући Русију и Кину. Знате ли шта ће се десити ако САД изгуби свој статус? Никада нисам био присталица САД-а и Запада, но ја се томе не радујем, јер пре но што се све смири и врати у поредак, велики потреси очекују цео свет.

Питање: Ви говорите на основу откровења светаца?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: О томе су говорили свеци. Један од њих – отац Јован Калаидис, наш је светац-савременик који се упокојио у ХХI веку. Говорио је да ће се у Америци и у целом свету водити биолошки рат (а ово што смо преживели био је биолошки рат, већ сам о томе говорио). Затим ће Америка доживети геолошки, геофизички рат (није прецизирао шта има у виду), а онда ће доћи и „вреле“ војне акције. Многи свеци су говорили о томе. На пример, преподобни Аристокли који се упокојио 1918. године, у Русији је канонизован као светац, предсказао је будући пад САД: „Ах, Америко! Ти ћеш хранити цео свет, а на крају ћеш сама бити гладна.“ Таква је историја… Она не стоји у месту…

Питање: Да ли бисте „Нови светски поредак“, о коме сте, такође, говорили, могли описати у неколико црта? А онда ћемо прећи на остала питања.

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Покушаји да се установи „Нови светски поредак“ теку одавно, током многих деценија и многи наши политичари већ говоре о „Новој ери“. Они је називају „Ером Водолије“ и кажу да излазимо из „Ере Риба“ (риба је симбол Христа) и ступамо у нову еру, коју карактерише велика покретљивост, флуидност, променљивост, зато је њен симбол знак Зодијака — Водолија. Ове епохе они не одређују на основу начела астрономије (астрономија је наука), већ на основу астрологије која је магија. То је древна магија коју у наше време проглашавају науком и на њој зарађују велики новац.

Питање: Магија се сматра грехом?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Магија је велики грех, још већи од хомосексуализама. Постоји одлична дефиниција магије у грчкој енциклопедији „Илиос“. Тамо се каже да је то паранаука. Наука има своје принципе, своје законе. Какви су закони магије? Тамо не делују закони, већ магијски ритуали кроз које ти, наводно, можеш да добијеш парафизичке, метафизичке, натприродне снаге, да би испунио своје жеље. Нова ера користи то у великој мери.

Питање: Но, мене узнемирава оно што сте рекли о хомосексуалцима.

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Хомосексуалци се одричу Христа. Устројство човеково — велика је тајна… Но, свака страст се лечи покајањем.

Ето, ја на пример, од младости патим због гнева. Плаховитост сам наследио од мајке. Шта да радим сада? Да цео живот ропћем на моју покојну мајку или на оно што сам наследио? Када сам напунио 19 година и то схватио, прво сам исповедио грехе светим духовницима, таквим као што је Св. Порфирије, Св. Јаков, Св. Евменије.

И ови људи су ми рекли да је гнев природна сила душе коју треба усмерити на правилан начин: против неправде која је толико раширена у нашем друштву, и против искушења — када осетиш да се приближава. Зато, кад осетим да у мени почиње да се распламсава гнев, почињем да се молим: „Господе Исусе Христе, даруј ми кроткост.“

А ако не успем да се уздржим и, ипак се разгневим, такође се молим. На пример, јуче сам се наљутио на једно моје духовно чедо, зове се Јанис. Ја сам га изгрдио за његово добро, но, могао сам то изрећи блаже, а не тако оштро. Тако, чим сам схватио да сам га увредио, одмах сам се помолио: „Господе Исусе Христе, просветли Јаниса и просветли мене. Опрости Јанису и опрости мени“. То јест, у почетку мораш да схватиш како делује страст и постанеш свестан онога што си учинио. За то је потребан будан ум, тј. повишена пажња ума, усмерена ка ономе што се у твом срцу догађа, према страстима које делују у твојој души (код мене је то гнев, код љубоморног — љубомора, код плотског човека — плотске страсти). И потребно је брзо покајање! И тада твоја страст почиње да слаби, да се смањује, а онда, када буде Богу угодно, она ће се преобразити.

Питање: А код Вас се већ преобразила?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Није још — кажем ово за утеху многима. Овде може помоћи само Христос.

Питање: Шта је по Вашем схватању искушење?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Искушење је сатана који који користи сва слаба места, која смо наследили или их сами стекли. Такође, он може користити и наше окружење. На пример, ја сам и тако недовољно смирен, а он ми шаље неког човека, на пример тв водитељку, која ме нервира. А пошто сам плаховит, у мени одмах кипти гнев!

Питање: Ви сте рекли: „Код нас има толико абортуса а ми не можемо да се смиримо због двоје погинуле деце, које је убио Метаксас“. Ја то никако нисам могла да разумем и врло дуго сам размишљала. На крају сам схватила да сте Ви хтели да жигошете абортусе и кажете људима: „Ти која си учинила толико абортуса и убила толико деце, престани да осуђујеш другога.“

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Да, управо сам то хтео да кажем.

Питање: Но, људи су то погрешно схватили, помислили су да Вам је свеједно због смрти те деце.

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Наравно да не! Да нас Бог помилује! (…) Пре свега, морам да кажем да ниједно убиство није оправдано. И није оправдан ниједан абортус. Говорим то, прво, као епископ и као хришћанин. А друго — зато што сам и ја био „кандидат“ за абортус. Моја мајка је затруднела са 40 година и сви су јој говорили — и неки рођаци и лекари — да треба да абортира. Она у то време није ни знала шта значи реч „абортус“ (било је то 1962. године). А када су јој објаснили, одговорила је: „Не, ја такве ствари не радим. Сачуваћу дете“. Шта ви мислите, шта су јој рекли да би је убедили? „Ако задржиш дете, очекује те опасан порођај. Можете умрети обоје. А остала твоја деца биће сирочићи. И ко ће се удати за твога мужа, оца четворо деце?“ Ове речи су потресле моју мајку. Тада је други лекар одлучио да изврши још већи притисак на њу, сада већ уз помоћ науке. И он јој каже: „Да ли знаш какво дете може да се роди? Може имати Даунов синдром. То се често дешава кад је порођај у касним годинама. Или се може родити као патуљак.“ Они који су ме видели, не сада док седим у студију, већ кад ходам, знају какав се патуљак родио на крају… Висок сам метар и деведесет….

Увек сам говорио и настављам да говорим и црквеним и нецрквеним људима — оне немају право ни на један абортус, зато што је то убиство човека.

Питање: Ви никада нисте осетили грижу савести због оног што сте рекли?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Захваљујем се на одличном питању. Због једног питања вредело је доћи у студио. Ја, наравно, нисам непогрешив или паписта и имам потребу да се поправим. Један мој близак пријатељ каже: „Какву неизрециву сладост има горка правда, када она ослобађа човека“. Христос је рекао: „Познајте истину и истина ће вас ослободити“. Да, ви видите — понекад митрополит Морфски постаје „оштар“, но при томе не говори зле, већ истините ствари. Зар абортус није грех? Или хомосексуалност, зар није грех? О томе се говори у Јеванђељу, нисмо ми сада „открили“ ту новост.

Питање: Наука не каже да је абортус грех…

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Ја са Вама разговарам као представник Цркве, црквени човек. Нећемо сада расправљати о науци. Знате ли колико је науци познато о устројству Васељене? Око четири процента, не више.

Питање: Постоје јереји и други свештени чинови, познати и не много познати, који манипулишу људима, уводе људе у заблуду; у Цркви постоји корупција; хришћани иду у храм да се моле, сатима чекају да целивају иконе а тргује се пред светињама… А постоје и такви јереји који диктирају људима како треба да живе и лишавају нас величанственог дара добијеног од Христа – наше слободе.

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Радујем се и овом питању, такође, и повезаћу га са претходним. Они који поступају на такав начин, свештеници било ког степена, у суштини нису верујући, они су просто „религиозни“ људи. Као што је говорио познати богослов, отац Јован Романидис, најбољи богослов ХХ века у грчкојезичком свету: „Богочовек Исус Христос није дошао да створи нову религију (религија је, у време земног живота Христовог, било много: будизам, дванестобожје (12 богова Олимпа, прим. прев.) и др). Христос је дошао да би нам дао слободу.“ То исто сте и Ви рекли. Но, није реч о слободи на земљи, већ о слободи у вечности, оној, која се ће се сачувати и после смрти и прећи у вечни живот.

Допунићу и одговор на прошло питање о неким оштрим изјавама митрополита Морфског. Да ли знате колико сам пута себи ставио епитимију због неких изјава? Сваку ноћ сам пролазио три круга бројанице за све хомосексуалце, да се избаве од страсти. И знате ли какав је био резултат? Добили смо много писама са свих страна света, од Аустралије до Америке, од хомосексуалаца који су молили да се за њих молимо. Писали су нам: „Ми не делимо ставове са онима који организују геј-параде. Ми признајемо да је ово патологија, да је то наш грех, и нама је потребна помоћ.“

Питање: Шта је то „Нова ера“, и шта желе њени следбеници да установе у свету?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: То је епоха без Христа.

Питање: У другим временима хришћанство је цветало?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Према историјским подацима до прве Француске револуције, људи на Западу су сматрали да је посредник између њих и Бога – римски папа, а на Истоку су православни знали да је то — покајање, и сматрали су лекаром и исцелитељем душа људских само Христа. У источној империји никада није било феудалног уређења и император је могао постати чак и прост коњушар. Но, ни једно политичко уређење није савршено у сваком случају.

Нова ера почиње Француском револуцијом, епохом Просветитељства. Знате ли шта је рекао Кисинџер, тај „диносаурус“ дипломатије, у вези са корона вирусом? Обратите пажњу на то: „Хајде да не уништавамо оно што сто смо постигли у области права у време Просветитељства“. То „просвећење“ било је просвећење без Христове светлости. То је била експлоатација народа која је довела до колонизације целе територије Земље, која је довела до уништења околине, до плутократије, до уједињене Европе која није донела очекиване плодове; до такозване „еманципације“ која је донела много развода. Жене су почеле да воде професионални живот и нису могли да се брину о деци као некад. Материнство, величанствено дело женино на земљи, остало је по страни. Никли су дечји вртићи који су децу васпитавали другачије. Не онако како би била васпитавана од оца и мајке, од деда и баба. То је васпитање Нове ере. Оно што разликује Нову еру је истицање идеје – да човеку није потребно покајање у процесу сопствене промене.

У другој половини ХХ века долази до потпуног преокрета у нашем моралу и сви начелима: улога жене у друштву, брак… рад се претвара у ропство уз помоћ технологија, уводи се електронска диктатура. Многобројне информације које шире новинари постају дезинформације. Зашто ми све то не видимо?

Управо у овом контексту разматрам и употребу корона вируса у Новој ери. Видим да ми нисмо дошли до свести о својој грешности, а све ово допушта Господ, да би се, кроз многе несреће, не само у области здравства, људи са добрим намерама — којих је, заиста, у сваком кутку земље и у свим религијама — покајали. Још једном наглашавам — свима нама потребно је покајање. Потребно је да променимо мишљење, наш разум. Ово је било искушење за нашу веру и наш разум.

Питање: Може ли изаћи нешто добро из лошег, као што сте споменули? Може ли неко користити средства информисања за позитивне циљеве?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Истина је да смо врло често, ми, клирици, „демонизовали“ оно што се дешава. Податке, добијене из средстава информисања користили смо у многим проповедима, на службама, на часовима у недељној школи, за информисање људи (и верујућих, и неверујућих). Мислим, да је то један од малобројних инструмената који су остали у васељени за обавештавање људи, релативно… За релативно информисање добронамерних људи.

Ипак, рећи ћу Вам сада нешто што се неће свидети радио- и особито телевизијским станицама. Када ме моле да дам неке практичне савете, кажем следеће: „Искључите телевизор и изађите на интернет. Погледајте какви сајтови би могли бити корисни за вас. И тамо радите. На интернету је већа слобода избора.“

Питање: Треба знати меру и пронаћи равнотежу у свему

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Бити уздржан и знати своју меру није тако једноставно. О тој теми су многи разговарали са Св. Порфиријем. Знате, филолози умеју да говоре јако лепе речи, да користе старинске изразе. А свеци нису теоретичари већ практичари. Они се ослањају на Јеванђеље, а не на лепе речи који неки проглашавају теологијом.

Светог Порфирија су једном питали:

— Геронда, како да стекнемо уздржање?

Он је одговорио:

— Како ћеш га стећи сам? (…) Осећање мере слично је чешљу. Тражиш га кад је потребно да се очешљаш, а не налазиш. И нађеш га онда када изгубиш косу… Осећање мере не можеш купити, оно долази временом. Млад си, имаш капу косе, но не можеш да је очешљаш. Разумећеш како је требало да се чешљаш кад будеш ћелав.

То је просто начин изречен у хумористичкој форми.

Често сам слушао шта је говорио разним људима и свидело ми се да долазим код њега на разговор. И једном сам му рекао:

— Геронда, тај чешаљ који се зове „мера“… зашто Господ допушта да га нађемо тек онда када оћелавимо? Када ћемо га користити? И зашто нам Господ открива уздржаност и осећање мере, тек кад останемо без косе?

Старац Порфирије је одговорио:

— Зар не разумеш? Он је потребан да би чешљали другог. Ћелав човек не може да чешља своју косу, које нема. Но, чешаљ ће му користити за младог, који је поред њега.

Све то говори да је потребна веза и континуитет поколења. У Православној Цркви, не без разлога, постоји старчество, то је веома мудро.

Питање: Имам питање за Вас: да ли ће Господ решити проблем са досељеницима, незаконитим мигрантима? Но, пре него што одговорите на питање о мигрантима, реците ми мало о Богу, како Га Ви видите?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Да причам о Христу? Наш Бог су Света Тројица: Отац, Син и Дух Свети. Благодарећи Христу ми знамо и Бога Оца и Духа Светог.

Питање: Шта мслите о расизму?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Расизам је велики грех зато што расиста не прихвата странца. За однос према странцима у Јеванђељу је критеријум — милост. Сетите се приче о добром Самарићанину. Христос непрестано, на много начина, уз помоћ прича, уз помоћ историје то објашњава. Сетите се, Он каже: „Странац бејах и примисте ме“. Но, то се односи на праве странце, а не на агресивне мигранте који хоће да нам наметну своју културу (то је сасвим друго). То што се дешава сада са мигрантима — организована је најезда, коју су испланирали адепти Нове ере: Сорош, Рокфелер, Ротшилд и други, и нећу престати да их именујем. Ја сам против глобализације. Исто као што су против глобализације и Путин, и Трамп. И у свакој земљи: Кипру, у Грчкој, Америци, Русији, Кини, Арапским Емиратима, свуда постоје глобалисти и они који схватају, да пре свега — треба чувати своју отаџбину..

Питање: Хајде да поразговарамо о турским Кипранима.

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Турски Кипрани су они, који су напуштање своје Православне вере, платили веома скупо. Већини њих преци су православни. Ускоро се могу наћи у врло тешком положају, јер ће их се Турска одрећи. Ни Турска, ни турска армија неће моћи да се старају о њима и да их заштите, и шта ће онда бити са њима? И тада ће доћи код нас да им помогнемо: да не би гладовали, да би били спокојни и тако даље…

Шта се сада десило? Све је било два месеца затворено и они су почели да кукају… Турска им је рекла: „Ми вам ништа нећемо послати, зато што нисте верни исламу.“

Питање: О томе је говорио и Св. Пајсије Светогорац?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Кћери моја, није сада о томе реч… Ми говоримо о људима који не верују ни Св. Пајсију, ни Св. Јакову… Ово су геостратешка питања. О томе су говорили и свеци, и Св. Пајсије такође… А сада послушајте нешто важно, што бих желео да кажем гледаоцима: Св. Пајсије није последњи светац. И данас постоје свеци са којима свештеници и епископи (посебно епископи, зато што ми носимо велику одговорност за народ) могу да се посаветују. Постоје савремени подвижници, свеци: и клирици и мирјани. Светаца је увек било и биће их, све до времена доласка антихриста.

Питање: Шта значи „светац“?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: То је онај који живи по Јеванђељу. Знате ли ко ми је то рекао? Један турски Кипранин. Ја сам му поклонио икону Богородице. Школовао се у иностранству и веома добро зна новогрчки језик, филолог је. Молио је да му дам икону Мариам (тако он зове Мајку Божију) и ја сам му је купио. Узимајући икону, рекао је:

— Владико Неофите, подарите ми не само икону већ и примењено Јеванђеље.

Изненађен, упитао сам га:

— Шта значи „примењено“ Јеванђеље? Тако се говори само о наукама: примењена математика, примењена физика, али примењено Јеванђеље? Тако се не говори на грчком.

Покушао да ми објасни своју мисао:

— Када се неки хришћанин озбиљно односи према Јеванђељу и почиње да га примењује на себи, примењује у свом животу, шта се са њим дешава? Постаје светац. Дакле, хоћу књигу о таквом, свецу…

Испоставило се да он жели да прочита житије неког свеца, али није знао за грчку реч „житије“ и зато је рекао „примењено Јеванђеље“, рекао је на свој начин. И тада сам му даровао житије Светог Арсенија Кападокијског, који је живео у Турској.

Питање: Ви знате да су Ваше речи о „јединственом Кипру“ ушле у историју. Сви их понављамо. Наставићете да иступате за уједињење?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Да, наравно, о томе сам већ говорио. За турске Кипране, Кипар је отаџбина.

Питање: Желите ли да они постану хришћани?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Наравно, то је Богу угодно. Но, нико им неће наметати услове: „Постаните хришћани. Постаните Грци“. Избор је њихов.

Питање: Значи, Ви сте против прозелитизма?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Наравно, зато што је то против Цркве. Зашто ми сматрамо да је Свети Константин — велики? Зато што се покајао за своје велике грехе, које је претходно учинио, зато што је био за слободу вероисповести и зато што је подржао Цркву, управо светост — а не хијерархију, власт и новац.

Питање: Преосвећени, наше време истиче. Родили сте се у селу Като-Зодја?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Пано-Зодја. Моја мајка је родом из Като-Зодја, а отац — из Пано-Зодја, зато можемо рећи да су оба села мој завичја, да се не би свађали.

Питање: Када сте имали 8 година умро Вам је отац, то није могло а да не утиче, на неки начин, на Вас…

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Да, наравно. Остао сам сироче, изгубио сам оца са 8 година, но моја мајка је живела још веома дуго, док нисам напунио 50 година, већ сам постао епископ. И она је све време говорила: „Каквог сте дивног оца имали, био је прекрасан човек!“ Захваљујући усхићењу моје мајке оцем и захваљујући томе што нам је са љубављу преносила успомену на њега, као човека, хришћанина, мужа, грчког патриоту, ми, деца, осећали смо да је овај изванредни човек, наш отац, Никола Мансурас, ту, заједно са нама.

А сада размислите о жени која није усхићена својим мужем: колико ће штете нанети својој деци? Лош однос према мужу повреда је Тајне брака.

Питање: Владико, да ли се бојите смрти?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Стидим се да одговорим на ово питање (смеје се). Испричаћу вам о мојој мајци, о оцу сам већ причао. Када је мојој мајци било око 90 година, непосредно пре него што је упала у старачко слабоумље, питао сам је: „Мама, да ли се бојиш смрти?“ Послушајте одговор жене, Кипранке старијег поколења, која је велики део свог живота проживела, не у Европи, и не у ЕУ, која није имала високо образовања и није била упозната са радовима богослова: „Господе помилуј! Но, ја волим Архангела сине!“ Она није мени рекла да се боји смрти, не, већ да се ослања на помоћ Архангела Михаила. И ја сада улажем велики напор да, колико више могу, заволим Архангела Михаила — тако јако као што он мене воли — да би, када наступи свето магновење моје смрти, Он био са мном и прихватио душу моју.

Питање: Да ли се Ви нечега бојите?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Ја се бојим неисповеђеног греха. Без обзира на то што се редовно исповедам и имам одличног духовног оца.

Питање: Ко је то? Можете ли нам рећи?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Његово име је познато. То је отац Симеон, игуман манастира Св. Ђорђа у Црној гори (Мавровуни). Сам Дух Свети ме је послао њему, после многих молитава са сузама и поклонима до земље. Питао сам Господа у молитви: „Куда да идем да бих се замонашио? На Свету Гору, или у Грчку?“ Нисам тада помислио на Кипар и да на њему живе многи старци. И одједном сам зачуо у свом срцу глас: „Иди у Ларнаку, оцу Симеону“. И тако сам дошао код њега.

Без обзира на то што се редовно исповедам, није искључено да имам неке неисповеђене грехове и нека заборављена искушења. Био сам оштар са многим људима, као што сам већ рекао, а за мене је највећи грех када човеку причиним бол, када га повредим. При чему се човеку може нанети штета и добрим речима, када га хвалиш.

Мој духовник, отац Симеон, недавно ми је рекао: „Једном недељно прођи велики круг по бројаници (нећу рећи колико молитви) и говори: „Господе Исусе Христе, помилуј све које сам ражалостио.“.

Хтео бих да кажем још нешто о будућности нашег грчког народа и о нашој одговорности за њега. А такође, и о целом свету, зато што ми волимо цео свет и не ограничавамо се само на један, свој народ, и Кипар.

Оно што нам је потребно одмах, почевши од сутра, а не кроз месец или годину дана — јесте молитва са бројаницама.

Питање: То се зове „умна молитва?“

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Све у своје време, и умна молитва такође. Ја дајем предност називу „срдачан молитва“.

Погледајте, ово је бројаница са 100 чворића.

На сваком чворићу реци: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.“

И тако у круг, учини 100 молитава.

Затим још један круг: „Господе Исусе Христе, помилуј моју породицу“, 100 молитава.

Затим: „Господе Исусе Христе, помилуј моју отаџбину“, 100 молитава.

Даље: „Господе Исусе Христе, помилуј народ наш“, 100 молитава.

И, на крају: „Господе Исусе Христе, помилуј све православне хришћане“ 100 молитава.

Водитељка: Ако би сада требало да одете са овог света, у каквом би сећању желели да останете у срцима људи?

МИТРОПОЛИТ НЕОФИТ: Као владика, који „није владао“ другима, и који је говорио истину Христову која је на људска срца деловала као хируршки скалпел, јер се истина се понекад разболи. Често је прибегавао самокритици и веома је волео покајање.

Водитељка: Хвала Вам и хвала свима који су гледали наш програм. Све најбоље!

Превео са руског: Александар Мирковић

Извор на руском: https://myrophoros.blogspot.com/2020/06/3062020.html?m=1&fbclid=IwAR2SbDlXpBX_5mKxz6n8PcjWfyyZya2CAgGDW_cF91jqQ4NFEjvF75Dk9KQ

@Перевод «Трость Скорописца», 2020 г.

Разрешается свободное распространение текста с указанием источника публикации.

Извор грчки: http://aktines.blogspot.com/2020/06/blog-post_77.html

Иван Иљин, О ПРАШТАЊУ

/…/ Уопштено говорећи, потребно је сушто духовно слепило да би се проблем супротстављања злу свео на праштање личних увреда „мојим“ непријатељима, онима који „ме мрзе“, на „моје“ душевно-духовно превладавање те увређености; и било би крајње наивно приписати такво духовно слепило је Јеванђељу. Природно је да наиван човек, са његовим чисто личним и оскудним схватањем света, не види добро и зло у њиховој надличној, друштвеној, општељудској и религиозној димензији, и због тога он претпоставља да лично праштање гаси зло и решава проблем борбе с њим. Али то у суштини није тако. Опростити увреду значи угасити у себи њену снагу која чини зло, и не пустити у себе бујицу мржње и зла, али то никако не значи победити злобу и зло у ономе ко је увредио другог. После праштања остаје отворено и нерешено питање: шта чинити са оним ко је увредио, не као са човеком који ме је увредио и коме ћу се ја због тога осветити или ,,дати одмазду“, већ као са насилником који се није поправио нити покајао? Јер биће злочинца није проблем само за пострадалог, и не само зато што није успео да опрости – то је проблем за све, значи и за оног ко је пострадао, али не као оног ко је пострадао и ко није опростио, већ као за члана друштвене заједнице који је позван на друштвено самоваспитање и на организовану борбу са злом.

Увређени може и мора да опрости своју увреду, и мора у срцу да угаси своју увређеност, али се његовим срцем и његовом личном штетом ограничава компетентност његовог праштања, све друго надилази његова права и његове задатке. Тешко да је потребно доказивати да човек нема ни могућности ни права да прашта увреду која је нанесена другом, или злочин који руши Божије и људске законе, ако он, наравно, није свештеник, и нема права да опрашта грехове оном ко се покајао, и није врховни судски орган који има власт да амнестира. У саставу сваке неправде, сваког насиља, сваког злочина, сем личне стране „увреде“ и „штете“, постоји још и надлична страна, која преступника доводи пред суд друштва, закона и Бога, и јасно је да лични опроштај појединца не може да замени ову судску надлежност и могуће казне. У суштини, ко ми је дао право да „праштам“ злочинцима који оскрнављују светињу, или да опростим злочиначкo сaблaжњавање малолетника, или пропаст отаџбине? Какав може бити смисао овог лажног праштања? Шта значи: „ја“ их не осуђујем и не кривим? Ко је мене поставио да будем тако милосрдан судија? Или – „ја“ се мирим са њиховим злоделима и обавезујем се да им не сметам? Откуда код мене то лажно право на издају, на издају светиње, отаџбине и беспомоћних? Значи ли то при- хватање да се ја уздржавам од било каквог суђења, перем руке и остављам да догађаји неизбежно теку својим током? Међутим, таква позиција равнодушности, безвољности и попустљивости нема ништа заједничко са хришћанским праштањем и не може се заснованим позивањем на Јеванђеља…

Онај ко се супротставља злу мора да прашта личне увреде; што је искреније и истинскије то праштање, тим пре је онај који прашта способан да води не личну, већ предметну борбу са злочинцем, тим пре је он позван да буде орган живог добра, који се не свети, већ присиљава и спречава. У души не сме бити места за наивне и сентименталне илузије попут ове: зло је побеђено оног тренутка када му ми лично опростимо. Праштање јесте први услов борбе са злом, или, ако хоћете, њен почетак, али није крај и није победа. Јер је за ту велику борбу са злом потребно имати „више од дванаест легиона ан- ђела“ (Матеј, XXVI, 53), и прави злочинац, док не види ове легионе, увек ће у „праштању“ видети директан подстицај, а можда и тајно саосећање. Тако и треба схватати речи Јеванђеља „не браните (се) од зла“ (Матеј, V, 39). Правило, садржано у њима, прецизније је одређено речима које следе – у смислу кротког подношења („Ако те ко удари под десном твом образу, Мт. 5,39; Лк, 6,28 – курзив мој И.И.) личних увреда, такође дарежљивог раздавања личне имовине („И кошуљу твоју да узме“, Мт. 5,40-42; Лк. 6,29-38; „Који иште у тебе подај; и који твоје узме“ Лк. 6,30), и личних услуга („И ако те потјера ко“ Мт. 5,41). Објаснити тај позив на кроткост и дарежљивост у личним стварима као позив на безвољно посматрање насиља и неправде, и на потчињавање злочинцима у питањима добра и духа, било би бесмислено и противприродно. Зар предавање слабог злочинцу значи испољавање кроткости? Или је човек вољан да нападачу окрене и туђ образ? Или је онај ко је протраћио друштвену имовину и дао свога брата у ропство такође испољио дарежљивост? Или, мо- жда, оставити злочинцима слободу да се ругају храмовима, сеју безбожност и уништавају отаџбину значи бити кротак и дарежљив? Да ли је Христос позивао на такву кроткост и на такву дарежљивост која је једнака лицемерној праведности и саучесништву у злочинима? Учење апостола и црквених отаца истакло је, наравно, потпуно другачије схватање. „Божјим слугама“ је потребан мач и „узалуд не носи мача“ (I Римљанима, VIII, 4), јер су они претња злочинцима. И управо у духу тог схватања учио је Свети Теодосије Печорски говорећи: „…живите у миру не само са пријатељима, него и са непријатељима; ипак, само са својим, а не и са Божијим непријатељима“.

На тај начин начело духа ограничава деловање љубави у њеном непосредном наивном изливу. Јасно је да то ограничавање повлачи за собом промену њеног духовног устројства и облика.

Иван Иљин, О СУПРОТСТАВЉАЊУ ЗЛУ СИЛОМ (стр. 112-114), Логос, Београд, 2012.

Превела: Ана Јаковљевић

Валентин Катасонов, КОЛИКО ЉУДИ НА СВЕТУ УМИРЕ ОД ВАКЦИНАЦИЈЕ?

Није потребно доказивати да је тема вакцинације против ковид-19 — главна у свим светским средствима информисања. А у оквиру ове теме, једно од кључних питања, које узнемирава све (почевши од председника држава до обичних грађана) јесте: да ли постоји ризик од смрти после вакцинације? До данас, бар једну дозу вакцине добио је сваки четврти житељ планете (подаци СЗО). Зар није било леталних исхода?

Не изненађује да и СЗО, и државни здравствени органи, и водећа светска средства информисања радије заобилазе ово кључно питање. Јасно је и зашто: СЗО је поставила државама задатак да вакцинишу 80% становништва. Свако помињање леталних исхода, па чак и ризика од леталног исхода, може упропастити светску вакцинациону кампању.

Многе економски развијене земље труде се да сачувају формалну пристојност. Државни здравствени органи и регулатори тржишта фармацеутских препарата данас су увели појам: „Управљање вакцинацијом против КОВИД-19“.

То значи да се сваки човек који је добио вакцину, касније прати и посматра, и сваки нежељени ефекат вакцинације се бележи. Све до леталног исхода. За неке земље „управљање вакцинацијом“ – нов је посао, не нарочито јасан. За друге, као да је уобичајен.

Испоставило се да су у низу земаља Запада, још пре „пандемије КОВИД-19“, били изграђени информациони системи за праћење могућих негативних последица примене медицинских препарата. Ови системи представљају базе података настале сакупљањем и обрадом примарних информација. Примарни подаци се шаљу у медицинске установе, лекарима и грађанима. Не постоји строга обавеза слања обавештења о свим „негативним“ случајевима медицинским установама, лекарима и грађанима. Ствар је добровољна.

Зато многи сумњају у информације које се налазе у базама података. Неки експерти претпостављају да се у таквим системима бележи само један од сто случајева. Но, и то је боље него ништа. Чак се и из тих ограничених информација могу временом „исцедити“ неки интересантни закључци.

У САД је то Систем обавештавања о нежељеним ефектима вакцина (the Vaccine Adverse Event Reporting System — VAERS). VAERS је створен 1990. године. У надлежности је Центра за контролу и превенцију болести (the Centers for Disease Control and Prevention — CDC) и Управе за контролу квалитета прехрамбених производа и лекова (the U.S. Food and Drug Administration — FDA).

У Европској заједници постоји аналогни систем који се зове EudraVigilance (EV). Он је у надлежности Европске агенције за лекове (European Medicines Agency – EMA). Своју делатност систем EV је почео да развија 1995. године.

У Великој Британији сакупљање и обраду података о последицама примене лекова, укључујући и вакцина, обавља Агенција за регулисање тржишта лекова и производа за негу здравља (The Medicines and Healthcare products Regulatory Agency — MHRA).

У Канади делује Канадски систем евиденције негативних последица имунизације (Canadian Adverse Events Following Immunization Surveillance System — CAEFISS).

У Аустралији сличне функције обавља Аустралијска управа за лекове (Therapeutic Goods Administratioin — TGA).

На сајтовима горе поменутих информационих система, постоји показатељ: укупан број саопштења о негативним појавама. Саопштења се класификују по различитим обележјима. Детаљи веома варирају. У свим системима се бележе случајеви леталних исхода. Понекад се примарни подаци накнадно коригују. Како саопштавају на сајтовима, корекције се врше после допунских испитивања. На неким сајтовима укупан број умрлих се не наводи, подаци су разбацани по разним одељцима, зато је потребно време да се схвати прави смисао података.

Навешћу неке бројке из америчког систем VAERS. Последњи подаци, стање на дан 30. јула 2021. године. Укупно је евидентирано 545.338 случајева са негативним ефектима после вакцинације против КОВИД-19. Случајева који нису опасни («Not Serious») било је 219.562. Произилази – остали случајеви (325.776) треба сматрати опасним. А то је готово 60% свих случајева.

Овде спадају бројни различити облици опасних случајева, све до прекида трудноће и побачаја. Издвојена је и позиција „Смрт“ («Death»). Леталних исхода има 12.366. Такође, постоји ставка „Претња по живот“ («Life Threatening») — 12.193. Вероватно ће део вакцинисаних из ове ставке, временом, прећи у ставку „Смрт“.

30. јула 2021. године у САД број вакцинисаних (укључујући и оне који су примили једну дозу) износио је 190,51 милиона људи. Број забележених негативних појава износио је 0,29% од укупног броја потпуно или делимично вакцинисаних. Другачије говорећи, на сваких милион вакцинисаних долази 2.900 оних који су, овако или онако, пострадали од вакцина.

Није тешко израчунати да на један милион грађана САД који су добили вакцину, долази приближно 65 умрлих. Ради поређења навешћу да сваке године од сезонског грипа у свету умре, у просеку, 50-100 људи на један милион житеља планете.

А сад кратко о ситуацији у Европској унији. По подацима система EudraVigilance (EV) до 22. јуна 2021. године укупан број случајева негативних ефеката вакцинације од КОВИД-19, износио је 1,509.266. У том броју, број тешких случајева износи 753.657 (то јест приближно половина свих негативних ефеката). Број леталних исхода вакцинације износи 15.472.

Ситуација у Великој Британији. 7. јула број леталних случајева вакцинације, по подацима MHRA је 1.470.

У Канади до 30. јула ове године у систем CAEFISS пристигло је 11.471 обавештење о нежељеним последицама вакцинације, при чему 2.849 саопштења су се односила на озбиљне случајеве. 167 саопштења-случајева односила су се на летални исход вакцинације.

Наравно, у неким земљама власти су принуђене да признају, у читавом низу случајева, чињеницу о смрти после вакцинације. Но, власт то не чини редовно, већ с времена на време. Најчешће онда када није могуће прикрити смрт. Али потпуне слике нема.

Као пример таквих „ванредних“ саопштења можемо навести Аустрију. 20. априла Федерално управа за безбедност у области здравства у извештају за период од 27. децембра 2020. до 16. априла 2021. године, саопштила је да је број леталних случајева после вакцине против корона вируса у Аустрији дошао до 74. „Федерална канцеларија за безбедност у области здравства била је обавештено о 74 смртна случаја, временски блиска вакцинацији од КОВИД-19.“ (64 — BioNTech-Pfizer, 4 — Moderna, 6 — AstraZeneca)» – примећује се у извештају.

Веома чудно и двосмислено било је иступање 28. јула бугарског министра здравља Стојча Кацарова, који је изјавио да је због грешака учињених у Бугарској, при организацији вакцинационе кампање против корона вируса, умрло око 10 хиљада људи. До краја није разјашњено који су узроци тих десет хиљада смрти. С једне стране министар је говорио да се у земљи одуговлачило са почетком вакцинације па је то довело до смрти оних који су могли бити спасени помоћу вакцина.

А са друге стране ружио је вакцину британско-шведске компаније AstraZeneca (коју је Бугарска прво одабрала) назвавши је неквалитетном. Треба разумети да је део умрлих у Бугарској приписан овој вакцини.

Ја сада не постављам питање зашто официјелним подацима о нежељеним последицама и смрти од вакцина многи експерти не верују, сматрајући да су мање или више умањени. На мене лично утисак остављају чак и званични подаци.

Укупан број леталних исхода од вакцинације против КОВИД-19 у САД, ЕУ, Великој Британији и Канади до јуна-јула ове године износио је 29.475 људи. И све то за неких пола године активне вакцинационе кампање. Ради поређења: САД су изгубиле у току рата у Вијетнаму 58.000 људи (убијени, умрли од рана, нестали…). Но, приметићу да су ти губици настали током осам година (од 1965 до 1973. године). Можемо, такође, упоредити данашњу вакцинацију са вакцинацијама у ХХ веку. Тада је, такође, било случајева леталних исхода, али они су мерени једноцифреним бројевима. Но, ако би број постао двоцифрен, вакцинација би била обустављена. 

Узгред, систем  VAERS даје статистику смртности и по основним врстама вакцина које се примењују у САД — PFIZER/BIONTECH, MODERNA и JOHNSON& JOHNSON. На основу тога можемо израчунати релативну стопу смртности по наведеним препаратима.

Табела 1. Подаци о коришћењу и смртности основних врста вакцина у САД, стање на дан 23. јула 2021. године

Број вакцина у милионима доза

Број регистрованих леталних исхода после вакцина

Број леталних исхода на 1 милион доза

Извор: COVID Vaccine Data.

Може се уочити да коефицијент смртности за три основне врсте вакцина које се користе у САД, постепено расте. Ја сам, конкретно, проверио коефицијент смртности од вакцина 9. јула и добио следеће резултате (број леталних исхода на један милион доза): Pfizer/BioNTech — 39,77; Moderna — 21,69; Johnson & Johnson — 46,12. Као што видимо, коефицијенти смртности по вакцинама за две недеље (од 9. до 23. јула) порасли су. Посебно за вакцину Pfizer/BioNTech.

Узгред, требало би напоменути да је почетком ове године РФПИ (Руски фонд директних инвестиција) додељена мисија промоције вакцине „Спутњик  V“ у свету. Због тога је Фонд направио званичан  Twitter-акаунт, и почео на њему да објављује информације о наведеном препарату. 

У једној од објава на овом налогу, у априлу, саопштено је да су специјалисти проучили јавне податке 13 медицинских регулатора (САД, Француска, Немачка, Велика Британија, Норвешка, Аустрија, Италија, Индија, Аргентина, Бразил, Чиле, Данска и Русија). Спроведена је упоредна анализа вакцина које се користе у овим земљама. Резултати истраживања су показали да по броју смрти на један милион датих доза вакцина, руски „Спутњик  V“, у поређењу са светским лидерима у продаји — Pfizer, Moderna, AstraZeneca и Johnson & Johnson — представља најбезбеднији препарат.

Према стању 19. априла, просечна стопа смртности после вакцинације, по подацима аутора истраживања, по појединачним препаратима, била је следећа (број леталних исхода на 1 милион доза вакцина): Pfizer/BioNTech — 39,4; Moderna — 20,2; AstraZeneca — 12,8; Johnson & Johnson — 7,5; «Спутник V» — 2,0.

Уочљиво је да се подаци истраживања објављени у априлу о вакцинама  Pfizer/BioNTech и Moderna, не разликују много од бројки наведених у Табели 1. Што се тиче вакцине  Johnson & Johnson, априлске и јулске бројке се јако разликују. Наиме, у априлу вакцина  Johnson & Johnson тек је улазила на тржиште и није се видело њено право лице. Данас је она по леталности претекла чак и вакцину Pfizer/BioNTech.

Обратите пажњу — леталност «Спутњика V» у поређењу са западним вакцинама ниска је, но, свеједно — присутна. У том смислу изазива чуђење изјава министра здравља Русије Михаила Мурашка, који је крајем јуна саопштио да не зна ни за један смртни случај од вакцине «Спутник V».¹

11.8.2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

НАПОМЕНА:

1. У чланку под насловом „Чиновници дају збуњујуће изјаве а људи умиру“ Валентин Катасонов пише: „…Током овогодишње „отворене линије“, 30. јуна, Председник Русије Владимир Путин, признао је да после вакцинације, у нашој земљи, 10% вакцинисаних оболева. Он, истина, није рекао каква је њихова даља судбина. Специјалисти који су коментарисали ову Путинову изјаву, у својим мишљењима су се поделили. Једни су тврдили да је вероватноћа смрти тих људи већа него оних који су се заразили без вакцине. Други, обрнуто, кажу да је нижа. Не желим да се упуштам у стручне медицинске дискусије. На крају крајева, и једни и други су сагласни да вакцинација није гаранција да човек неће умрети од КОВИД-19.

Хајде да заузмемо неутралну позицију. То јест, сматраћемо да је иста вероватноћа да особа која се разболела после вакцинације – умре, као и невакцинисана особа која је оболела.

Поново нам је потребна статистика. По подацима Универзитета Џонс Хопкинс (САД) до 26. јула 2021. године укупан број оболелих са дијагнозом КОВИД-19 у свету износи 196,6 милиона. Умрло је 4,2 милиона људи – отприлике 2% оболелих. Ако применимо просечан светски проценат на цифру коју је Владимир Путин изнео 30. јуна, онда ћемо добити да после вакцинације у Русији треба да умре 0,2% од укупног броја оних који су добили вакцину. 

До 28. јула, код нас, у Русији, вакцинисано је у потпуности 24,1 милиона (16,7% становништва земље). Најмање једну дозу је добило 60,1 људи. Дакле, још једном понављам: од вакцинисаних против корона вируса оболева 10% (Путинове речи); од вакцинисаних умире 0,2% (мој прорачун). На тај начин, од оних који су вакцинисани у Русији против КОВИД-19, требало би да умре 120.000 људи. То произилази из Путинових речи и светског просека.“ (Прим.прев.) 

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-tak-skolko-zhe-lyudej-v-mire-umiraet-ot-vakcinacij/

Валентин Катасонов, СВЕТСКА ВЛАДА ПУШТА СВОЈУ ВАЛУТУ У ОПТИЦАЈ 23. августа 2021.

МОНЕТА ЗА СПАСАВАЊЕ ГЛОБАЛИСТА

Још 2020. године у Међународном монетарном фонду (ММФ) и око њега отпочели су активни разговори о томе да ли Фонд треба да изврши емисију велике партије СДР-а. Испод ове абревијатуре скрива се англојезички термин Special Drawing Rights (СДР, специјална права вучења). То је наднационални безготовински новац који има право да емитује искључиво ММФ и који се може користити само за посебне циљеве.

Одлука о стварању ове валуте „ограниченог коришћења“ донета је још далеке 1969. године, а прва партија је пуштена у оптицај 1. јануара 1970. године – пре више од пола века. Затим је извршено још неколико емисија и свеукупно, почетком седамдесетих година, на свету је било 9.3 милијарде јединица СДР-а.

СДР се расподељује између држава пропорционално њиховим уделима у капиталу Фонда и распоређује се на посебне рачуне држава-чланица. Овај „новац“ улази у састав националних међународних резерви, може се премештати са рачуна на рачун држава-чланица ММФ-а ради куповине других валута из међународних резерви или ради давања међусобних кредита. За обављање обичних трговачких трансакција или за инвестиције, СДР се у овом тренутку не може користити.

У тренутку стварања СДР је изједначен са доларом САД (1 СДР = 1$) и крштен као „папирно злато“. И више од тога, очекивало се да златни доларски стандард замени стандард заснован на СДР-у. Но, то се није десило. Године 1976. на конференцији у Јамајци донета је одлука о демонетизацији злата (злато је лишено статуса новца) и установљавању доларског (папирног доларског) стандарда. Амерички долар је проглашен господаром монетарно-финансијског света. А како се одређује курс СДР-а сада, недавно сам писао на „Цариграду“.

А онда као да су на СДР заборавили. Истина, 1978-81 године емитовано је укупно 12 милијарди СДР-а, али то није играло велику улогу. Но, после три деценије ММФ је поново извршио две емисије – у августу и септембру 2009. године, и то укупно 182,7 милијарди СДР-а – много више него током читавог периода постојања ове квазивалуте!

Сам Фонд и експерти објашњавали су ову гигантску емисију тиме што је било потребно брзо гасити пожар светске финансијске кризе 2008-2009 године. Могућности појединих држава биле су исцрпљене и тада су се светске финансијске власти сетиле тог „чаробног штапића“, тачније „монетице за спасавње“ (иако се у физичком облику ова монета не издаје) – као што је СДР.

ДЕЦЕНИЈА КРИЗЕ ММФ-а

База ресурса ММФ-а у другој деценији овог века није изгледала особито моћно и могло се испоставити да је недовољна за гашење пожара наредне светске кризе. Зато је разматрана неопходност реформисања Фонда повећањем улога држава-чланица у његовом капиталу, уз истовремену промену квота држава у поменутом капиталу. Читав низ земаља суштински је ојачао своје позиције у светској економији и, природно, захтевао повећање својих квота, а са њима и повећање удела у гласовима. Пре свега то су земље БРИКС-а. Традиционални светски лидери, а пре свега САД, разуме се, нису желели такву ревизију, тј плашили су се губитка контроле над Фондом. Данас САД има удео у гласовима 16,51%, што им омогућава да користе тако важан инструмент управљања као што је вето – за њега је неопходно имати не мање од 15% гласова. На тај начин САД могу блокирати сваку, за планету важну, финансијску одлуку – што није лоша потпора за емисију резервне валуте и војну доминацију!

Реформа Фонда је зашла у ћорсокак. И тада се родила алтернативна, компромисна варијанта јачања базе ресурса Фонда – помоћу обимне емисије „папирног злата“. Наравно, многе земље у развоју желеле су да обимна емисија СДР-а буде спроведена истовремено са ревизијом квота у њихову корист. Но, Запад се опирао. На крају, земље у развоју су почеле да се саглашавају са емисијом без ревизије квота. Но, тада је неочекивано почео да се противи главни акционар Фонда – САД. Председник Доналд Трамп је сматрао да ће велика емисија СДР-а ојачати земље као што су Кина, Русија, Иран и њима сличне, тј земље са антиамеричком спољашњом политком. Све у свему, у деценији која је прошла, разговора о могућој емисији било је много, но сви су били празни.

ВАКЦИНИСАТИ ПО СВАКУ ЦЕНУ

Ствар је кренула са мртве тачке 2020. године. Подстицај је дала пандемија КОВИД-19 и светска економска криза која је наступила после ње. То је подстакло преговоре о великој емисији СДР-а од стране Фонда. На крају прошле године, на изборима за председника САД победио је Џо Бајден, а он, за разлику од Трампа, није имао приговор против ширења базе ресурса ММФ-а на рачун обимне емисије међународне „валуте“.

На крају 2020. године у корист емисије „папирног злата“ дат је још један аргумент, веома далек од финансија. Светска здравствена организације заузела је курс опште вакцинације. Али вакцинисати од вируса 80% становништва Земље – врло је скупо.

Наравно, богате земље Запада, особито оне чије „штампарске машине“ централних банака (ФРС САД, ЕЦБ, Банка Јапана и др.) раде пуном паром, таквих проблема нису имале. Но, земљама трећег света, а пре свега најсиромашнијим, било је тешко да реше тај задатак. ММФ је, наравно, покушавао и покушава да „помогне“ овим земљама путем наметања кредита. Но, оне не реагују на бесплатни сир у мишоловци.

Дакле, треба вакцинисати стотине милиона, а може бити, чак милијарде људи у земљама у којима за то нема новца ни у џеповима грађана, ни у државној благајни. План СЗО (и закулисних владара који иза ње стоје) може пропасти.

НЕМА НОВЦА – НЕМА ЗДРАВЉА

Да не причам без основа, навешћу податке о вакцинацији по земљама, закључно са 2. августом ове године (део потпуно вакцинисаних у укупном броју становништва у %; у загради – удео становништва који је примио бар једну дозу вакцине у укупном броју становништва у %).

• САД – 49,51 (57,58)
• Немачка – 51,69 (61,06)
• Велика Британија – 56,34 (68,65)
• Нигерија – 0,66 (1,20)
• Руанда – 1,90 (3,18)
• Република Конго – 1,17 (2,34)
• Папуа-Нова Гвинеја – 0,11 (0,86)
• Мозамбик – 0,99 (1,16)
• Мали – 0,25 (0,69)
• Централно-Афричка Република (ЦАР) – 0,17 (1,74)
• Чад – 0,04 (0,13).

Како се данас каже: осетите разлику између „богатог Севера“ и „сиромашног Југа“. Немате новац – молим, умрите од корона вируса (иако, наравно, корист од вакцине није баш очигледна). Много је земаља у којима потпуна вакцинација не достиже један проценат. Већ више од годину дана земље „богатог Севера“ (пре свега Г-7) разматрају питање да се „стисну“ и помогну „бедном Југу“ да спроведе свеопшту вакцинацију. У ММФ и земљама Г-7 чак су израчунали колико треба сакупити новца за такву „хуманитарну помоћ“ – око 100 милијарди долара. Но, нису дошли ни до каквог договора. Зато су одлучили да је најмање болан начин да се помогне „сиромашном Југу“ – одобрити емисију и ширење СДР.

САМИ ЕМИТОВАЛИ – САМИ ПОДЕЛИЛИ

Почетком јуна на годишњем самиту Г-7 у Енглеској, учесници су дали коначно одобрење Фонду за припрему емисије СДР-а. Одређена је и тачна сума – еквивалент износу 650 милијарди САД долара. Тачан датум нису одредили, но обавезали су се да операцију започну до лета 2021. године.

Точкови бирократске машине ММФ-а брзо су се завртели. И, у понедељак 2. августа Савет који управља Фондом, одобрио је издавање СДР-а у износу од – 650 милијарди долара. Распоређивање наведене суме међу државама, сагласно њиховим квотама, предвиђено је за 23. август. Експерти су већ израчунали како ће изгледати расподела. Сума, еквивалентна износу 375-400 милијарди долара припашће богатим („економски развијеним“) земљама. Свим осталим – 250-275 милијарди долара. При томе земље са најнижим дохотком („сиромашне земље“) добиће свега 21 милијарду долара или око 3% укупне емисије СДР.

О томе да емисија СДР-а еквивалентна износу од 650 милијарди долара неће решити у потпуности проблем свеопште вакцинације, разматрано је иза затворених врата и на последњем састанку Г-7. Тамо су се чули позиви да се богате земље, које ће у расподели СДР-а добити готово 400 милијарди долара, одрекну макар четвртине тог износа, ради помоћи сиромашним земљама да брзо ликвидирају последице пандемије, то јест, да изврше потпуну вакцинацију становништва. Ипак, позив је остао само позив: никакви конкретни договори о мобилизацији сто милијарди нису постигнути. Идеолози свеопште вакцинације су то назвали недопустиво испољавање „националних егоизама“.

И после самита Г-7, и после коначне одлуке Савета који управља Фондом о емисији СДР, питање: где пронаћи недостајућих 100 милијарди долара је остало. Неки посматрачи примећују да чак и када 23. августа 190 држава-чланица Фонда добије на своје рачуне припадајућу им суму СДР-а, проблем дефицита средстава за вакцинацију сиромашних и најсиромашнијих земља се и даље ће постојати.

Фонд ће постати банка а СДР – конвертибилна валута?

Неки експерти пажљиво прате планове емисије СДР-а и долазе до закључка да владе држава Г-7 и сам Фонд, паралелно разматрају питање о могућој радикалној реформи ММФ-а. Позната публикација The Daily Reckoning објавила је чланак по називом „Велики ресет је на прагу“ (The Great Reset Is Here). Њен аутор је Џим Рикардс (Jim Rickards) – економиста, правник, човек добро познат у свету финансија. Био је главни владин преговарач у спасавању хеџ-гиганта Long Term Capital Management, 1998. године. Такође, Рикардс је аутор књиге која је подигла велику буку „Пут у пропаст: тајни план глобалне елите о организацији наредне финансијске кризе“ (The Road to Ruin: The Global Elites’ Secret Plan for the Next Financial Crisis), која је свет угледала 2016. године. Данас је главни извршни директор за истраживање тржишта у консалтинг фирми Omnis, Inc.

Џим Ричардс је веома информисан човек. Он тврди да је после светске кризе 2008-2009 године, многима постало јасно да валутно-финансијски систем договорен на Јамајци, заснован на папирном долару, неће дуго живети, и да треба припремити алтернативу САД долару. А та алтернатива може и треба да постане полузаборављена валута под називом „СДР“. При томе Међународни монетарни фонд као емитент СДР треба претворити у Светску централну банку. То веома подсећа на оно што је предлагао шеф енглеске делегације на Бретно-Вудској конференцији, познати економист Џон Мејнард Кејнс. Он је желео да главна валута постане наднационална новчана јединица „банкор“, коју ће емитовати International Commodities Clearing House – прототип Светске централне банке. Тада је Кејнсова варијанта била одбачена у корист америчке варијанте златног долара.

Но, Кејнсова идеја никада није умрла.

Својеврсна варијанта „банкора“ постала је и новчана јединица „СДР“. Џим Рикардс примећује да су после финансијске кризе 2008-2009 године у Фонду отпочеле припреме за замену долара „папирним златом“:

“07.01.2011. ММФ је направио генерални план за замену долара са СДР. Он укључује стварање тржишта обвезница СДР, дилере СДР и помоћне механизме, као што је операција РЕПО, деривате, путеве обрачуна и клиринга, а такође и цео апарат ликвидног тржишта обвезница.“

Напомињем да је извршни дирекотр ММФ-а тада био Доминик Штрос-Кан. Он је активно подржавао пројекат преласка са долара на СДР, због чега је и страдао – на његов рачун упућену су бројне чудне оптужбе сексуалног карактера, чији су, како претпостављам, инспиратори били заговорници очувања папирног доларског стандарда (главни акционари Федералних резерви САД). Десет година касније, у мају 2011. године Штрос-Кан је напустио положај извршног директора Фонда, и против њега је отворена истрага.

ДРЖАВЕ ВИШЕ НИСУ ПОТРЕБНЕ

По мишљењу Џима Рикардса, може се очекивати да убрзо Фонд отпочне са реформом распореда расподеле емитованих СДР. Нове транше „папирног злата“ распоређиваће се не само између држава-чланица, већ ће део емисије припасти и међународним организацијама као што су: Светска банка и ОУН, а оне ће, са своје стране, усмерити добијени новац на вакцинацију, борбу са пандемијом, климатским променама и друге циљеве. Решења о распоређивању новца доносиће чиновници који нису потчињени националним државама. Ево фрагмента из излагања Џима Рикардса о овој теми:

„У следећих неколико година видећемо емисију СДР-а за међународне организације, као што су ОУН и Светска банка, која ће бити потрошена на инфраструктуру за промену климе и друге омиљене пројекте елите, без надзора од стране демократски изабраних органа.“

Размишљања Џима Рикардса о плановима емисије СДР од стране ММФ доводе до следећих, не нарочито радосних закључака.

Прво. Планирана емисија суме која је еквивалентна износу 650 милијарди долара – само је први корак. За њом следе још веће емисије СДР-а. Почиње постепено, неприметно замењивање долара САД наднационалном валутом „СДР“.

Друго. Међународни монетарни фонд ће се постепено еманциповати од утицаја држава-чланица и трансформисати у Светску централну банку, чија ће главна функција бити емисија наднационалне валуте.

Треће. Паралелно са изградњом Светске централне банка (СЦБ) доћи ће до стварања светске владе, која ће добити наднациоанлну валуту од СЦБ. Новац ће бити усмерен на реализацију пројеката обухваћених планом „Великог ресета“.

Четврто. Светска влада се већ ствара на основама ОУН-а и њених специјализованих органа. Пилот-пројекат представља светска вакцинације, којом управља СЗО – специјализовани орган ОУН, који се налази ван контроле суверених држава; заправо је обрнуто, суверене државе, чланице ОУН, налазе се под контролом СЗО и снага које иза ње стоје и које намећу човечанству план „Великог ресета“. Сутра се, исте такве метаморфозе, могу догодити и другим специјализованим органима и ОУН у целини.

Укратко, схема изгледа овако:

1.Глобалистичке структуре се још једном уверавају у немогућност потпуног управљања планетом, док постоје демократске процедуре које на власт могу довести лидере који се не потчињавају наредбама закулисних владара – као што су Доналд Трамп или Владимир Путим.

2. Убрзо почиње пандемија, не нарочито опасне, али врло заразне болести.

3. Одмах се појављују у свету Божијем непроверене, али свуда рекламиране вакцине. По правилу бесплатне за становништво, али не и за државе.

4. Свет великом брзином почиње да сиромаши због заустављања производње и великих и непредвиђених расхода.

5. Настали дефицит ликвидности покрива се полузаборављеном квазивалутом СДР, а за удео у емитованом износу, активно се води закулисна борба.

6. Могућности коришћења СДР-а се шире, и она постаје конвертибилна или скоро конвертибилна.

7. Међународни монетарни фонд постаје Банка која емитује новац по својој жељи усмеравајући га где мисли да је потребан. О обезбеђењу ове валуте се не говори, но она је способна да подржи или сруши сваку националну економију (још је Наполеон преплавио Русију лажним новцем, стара техника).

8. Потпуна контрола над светом прелази у руке оних који контролишу издавање СДР-а. Да ли ће они себе назвати светском владом или одлучити да остану у сенци – није толико важно питање.

Сада се налазимо између пете и шесте етапе овог занимљивог процеса. Број људи који ће доживети осму етапу зависи од тога колико ће активно закулисни владари спроводити свој план оптимализације броја становништва кроз економске и епидемиолошке мере.

6. август 2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Валентин Катасонов: У мирового правительства тоже есть своя валюта. Её пустят в ход 23 августа

Валентин Катасонов, МЕДИЦНСКИ АУТОРИТЕТИ И СВЕТСКА ИНКВИЗИЦИЈА

Већ сам писао о енглеском лекару Вернону Колману, који неколико деценија, у својим књигама и јавним наступима, упозорава милионе људи о ризицима који настају у контакту грађана са здравственим системом и фармацеутским компанијама. За медицинске установе и произвођаче лекова човек се претворио у средство за богаћење. Таквом систему није потребан здрав већ болестан човек. Колман оштро критикује тоталну вакцинацију од КОВИД-19.

Овакви борци постоје и у другим државама. А ове године списак опозиционара званичној медицини и Биг Фарми допуњен је новим именима; нека од њих су веома позната у свету медицине.

Ендрју Кауфман

Ендрју Кауфман (Dr. Andrew Kaufman), доктор медицине и сертификовани судски психијатар из САД сматра: „Пандемија корона вируса није права медицинска пандемија, не постоје докази за пандемију. Вакцине нису ефикасне против КОВИД-19. Осим тога та болест није јасно дефинисана, нема доказа који потврђују да је КОВИД-19 узрок слабости. Смртност због ове болести није повећана, што значи – никаква вакцинација није потребна“.

Хилде Де Смет (Hilde De Smet), доктор медицине из Белгије изјављује: „Нова вакцина од КОВИД-19 није безопасна, пандемија не постоји. Људи ће бити „заморчићи“, и могу се појавити врло озбиљни нежељени ефекти“.

Доктор медицине Нил Фосе (Dr. Nils Fosse) из Норвешке каже: „Вакцина против КОВИД-19 није безбедна и нема ефекта. То је нова технологија која је коришћена на свега неколико хиљада људи. Ниво смртности у Норвешкој се не разликује од уобичајених, нормалних показатеља.“

Елизабет Еванс

Доктор Елизабет Еванс (Dr. Elizabeth Evans) из Велике Британије, једна је од оснивача алијансе „Слободна медицина Велике Британије“ (UK Medical Freedom): „Вакцине против КОВИД-19 нису безбедне и нису ефикасне. Технологија је недовољно позната и зато небезбедна.“ На иницијативу докторке Еванс припремљено је „Отворено писмо о питањима медицинске безбедности и етике у вези са вакцинацијом деце од КОВИД-19“. Писмо је адресовано на извршног директора MHRA (Управе за контролу лекова и робе за заштиту здравља), доктора Џун Рејн. (Dr June Raine). У писму се упозорава на погубне последице вакцинације деце и упућује позив се да се она неодложно заустави. Потписало га је више од педесет специјалиста.

Кери Мадеј (Carrie Madej), лекар из САД: „Не постоји никаква светска пандемија КОВИД-19. ПЦР тестови нису предвиђени за откривање болести. Вакцина је експериментална. Пандемија не постоји“.

Петер Рубас (Piotr Rubas) лекар из Пољске који ради као терапеут у Немачкој: „Вакцина мора да прође кроз испитивања, зашто морам да изложим себе опасности вакцинисања непознатом вакцином против болести чија смртност није већа од смртности сезонског грипа“.

На свако слично саопштење, у штампи или на Интернету појављује се десетак оповргавања, али толико примитивних и међусобно сличних, да сам посумњао како организатори/бенефицијенти вакцинационе кампање купују за грош не нарочито образовање људе, који пишу типске „деманте“. Ипак, сада сам више склон веровању да то чине роботи.

Није то цензура. Пре је – инквизиција. Критичаре вакцинације покушавају да униште морално, називајући их „лудацима“, „фалсификаторима“, „конспиролозима“. А готово сви који који се не слажу са вакцинацијом, позивају на отворен и искрен дијалог о питањима КОВИД-19 и вакцинацији. Позивају, да се СЗО и националне управе за здравство при доношењу решења о карантинима и вакцинацији, ослоне не само на мишљења чиновника, већ и на експертску заједницу. Али авај, ни СЗО, ни државна администрација на позиве не обраћају пажњу.

Герт Ванден Боше

Вакцинациона инквизиције никога не штеди. У марту је на пут светским вакцинаторима стао и такав ауторитет као што је Грет Ванден Боше (Geert Vanden Bossche). За СЗО и Биг Фарму Бошеова изјава је представљала шок: они су били уверени да је он „њихов“. Боше је немачки специјалиста у области вирусологије и вакцина, доктор наука. Бавећи се академском науком, Боше је почео да сарађује са компанијама Биг Фарме на разради и производњи вакцина (GSK Biologicals, Novartis Vaccines, Solvay Biologicals). Затим је прешао у управу програма Global Health Discovery  Фонда Била и Мелинде Гејтс у Сијетлу (САД). Радио је и са Глобалном алијансом за вакцине и имунизацију (Global Alliance for Vaccines and Immunization, GAVI) где је био старији менаџер програма за вакцине против еболе. После GAVI Боше се запошљава у Немачком центру за истраживање инфекција (German Center for Infection Research) у Келну, као шеф оделења за проучавање вакцина.

Сада је јасно, Боше почиње да сумња у исправност курса GAVI још 2015. године. Темељно истражујући, посумњао је у безбедност вакцине против еболе, која је коришћења у испитивањима прстенасте вакцинације¹ у Гвинеји. Његова критичка научна анализа и извештај са подацима, објављени су у журналу СЗО Lancet 2015. године и послати свим међународним здравственим и регулативним органима који су учествовали у програму вакцинације против еболе. Међутим, тада нису обратили пажњу на Бошеову самосталност, његове сумње нису прешле границу веома уског круга специјалиста.

И, одједном сензација! Шестог марта ове године Герт Ванден Боше објављује отворено писмо о вакцинацији против корона вируса која се шири светом. Писмо је насловљено: „Свим властима, научницима, експертима целог света, свима на које се ово односи: целом свету!“ По мишљењу научника, коришћење препарата против КОВИД-19 може постати узрок глобалног смањивања имунитета људи. Боше упозорава о могућим дугорочним последицама које ће имати вакцине против корона вируса и предлаже да се одмах, неизоставно, заустави кампања масовне вакцинације. Боше истиче да он није принципијелни противник вакцина, али масовна примена ових препарата као профилактичког средства је опасна. Уз то, савремене препарате не можемо звати вакцинама – они нису прошли неопходни циклус испитивања. То су експериментални препарати, чије коришћење претпоставља строге регуле. Коришћење ових препарата опасно је током вирусне пандемије. „Циркулишуће мутације вируса, које настају током пандемије, могу постати узрок појаве значајно опаснијих сојева вируса… Ове мутације, такође, могу имати толерантност на компоненте данашњих вакцина“, – примећује немачки вирусолог.

Ефекат губитка вирусног имунитета, тврди Боше, представља једну од главних опасности масовне вакцинације. И највећу опасност за околину, временом ће представљати, управо они који су вакцинисани: они ће бити главни извор инфекција због губитка вирусног имунитета.

Доктор Вернон Колман био је пријатно изненађен Бошеовим отвореним писмом. Испоставило се: сарадња немачког лекара са Фондом Била и Мелинде Гејтс, и низом компанија Биг Фарме, са GAVI – није га лишила способности да размишља и смело се изјашњава о професионалним питањима. „Доктор Боше је указао да вакцине које се данас користе, нису прикладне за борбу са овом вирусном инфекцијом“ – каже Колман. У свом видеу „Вакцине против КОВИД-19 представљају оружје за масовно уништење и могу уништити човечанство“ Колман понавља основне тезе немачког специјалисте.

Лук Монтање

Још једно изненађење за организаторе свеопште ванкцинације представља изјава француског вирусолога Лука Монтањea (Luc Antoine Montagnier). Тешко је наћи противника вакцинације са више титула. Доктор наука, члан Француске академије, добитник Нобелове награде за медицину. Још прошле године Лук Монтањe је изјавио да је вирус вештачког порекла. „Ово је рад молекуларних биолога – каже вирусолог. – С каквим циљем – нејасно је… Мој посао је да изнесем чињенице, никога не окривљујем, не знам ко је то урадио и зашто“.

Права бомба је био интервју који је француски вирусолог дао 18. маја, америчкој невладиној организацији RAIR Foundation USA. Одмах ћу напоменути да је интервју банован.² Неко време могли смо се са њим упознати кроз видео-предавања Сергеја Кургињана о вакцинацији, но крајем јуна и та предавања су блокирали.

Али, зато су се на Интернету појавиле оштре изјаве и размишљања да се нобеловац више „не дружи са науком“, да је он сада „конспиролог“, да је његова изјава – „фејк“. Ипак, добро позната продукција робота – повећала је интересовање за оно што говори Монтање. Иако се „чишћење“ Монтањеа обавља много темељитије него „чишћење“ многих других противника и критичара вакцинације, успео сам да преузмем све интервјуе у целини и направим стенографске записе неких делова.

Монтање је вакцинацију против корона вируса назвао грешком која ће ући у уџбенике. Он је потврдио речи дописника RAIR Foundation USA да је по подацима СЗО, после почетка вакцинације „крива“ која показује нове инфекције, нагло отишла горе заједно са смртношћу.“ „Јасно је да се нове варијанте (вируса) стварају путем одабира, уз помоћ антитела као резултат вакцинације“, – рекао је вирусолог.

Пре неколико недеља професор Монтање је дао нови, једнаестоминутни интервју, у коме врло оштро говори о идеји свеопште вакцинације. „Свеопшта вакцинација је огромна грешка. То је научна грешка и медицинска грешка, ако се може тако рећи. Ово што се дешава је незамисливо и једном ће неко за то одговарати. Управо вакцинација подстиче стварање нових сојева вируса. Кинески вирус наилази на антитела створена вакцином и он има два пута: или да умре или да тражи начин да заобиђе вакцину. Нови сојеви представљају одговор вируса на вакцинацију. Може се пратити по земљи поклапање таласа вакцинације са таласом смртности. Посматрам случајеве људи који су се вакцинисали и поред тога разболели. Спремам се да докажем да овај вирус, својом способношћу за мутације, одолева вакцинацији“ – изјавио је Монтање.

Снимак новог интервјуа одмах су блокирали, но, он се појављује непрестано. Монтање је интервју дао на француском језику, а убрзо су се у штампи на енглеском појавили „цитати“ из интервјуа који немају ништа заједничко са оригиналом. Затим, сагласно канонима савремене инквизиције, почели да га оповргавају роботима као „апсурдан“. При томе, опоненти добитника Нобелове награде алудирају на Монтањеову часну старост – наиме, има 88 година (као, излапео је старац). Слушао сам његове говоре. И мислим да се ни један од анонимних „опонената“ неће одлучити за директну конфротацију са Монтањеом, човеком пуног менталног здравља, који поседује колосално научно знање.

05.08.2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: http://russnov.ru/valentin-katasonov-mirovye-medicinskie-avtoritety-i-mirovaya-inkviziciya/

НАПОМЕНЕ:

1. Прстенаста вакцинација подразумева поступак вакцинације свих особа који су били у додиру са зараженом особом (прим. прев.)

2. Забрањен, блокиран (прим. прев.)

Олга Четверикова, ГЛОБАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ – ДЕМОНТАЖА СУВЕРЕНИТЕТА

Питање: Олга Николајевна, бивши министар за економски развој Греф приметио је или проговорио о неприкладности система образовања?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Он је просто објавио план коначне демонтаже сувереног руског образовања, и руског суверенитета, у целини. Ове планове су разрадили представници крупног транснационалног бизниса, који данас на Западу, и код нас, одређују основне правце унутрашње политике. Све се то ради у оквиру међународног пројекта „Глобално образовање“ који је наметнут округлим столом европских индустријалаца, на коме је учествовало 47 најкрупнијих корпорација и који је представљен у УНЕСКО-у као модел за цео свет. Лајтмотив пројекта: образовање се претвара у високо рентабилну сферу бизниса, а уместо знања утврђују се компетенције и вештине – роба која је у датом моменту потребна бизнису. Плус перманентно образовање, које плаћа послодавац, а радник тај новац враћа касније или одрађује цео живот. Вечна кабала.

Питање: Но, у Русији је још увек највећи део образовања на буџету. Како су ови пројекти повезани са нама?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Као прво, практично целокупан руски крупни бизнис представља само филијалу транснационалног бизниса. Због структуре „офшор капитализма“ чак ни правосудни органи не знају ко је крајњи бенефицијент наших „гиганата“. Зато домаћи, високо плаћени руководиоци, испуњавају наредбе својих босова. А они намећу своје глобално образовање. Као друго, већ су разрађени програми за укидање буџетског системског високог и средњег образовања. То је форсајт-пројекат (од енглеског foresight – предвиђање) „Образовање 2030“, разрађен уз учешће Московске школе за управљање „Сколково“, Агениције за стратешке иницијативе (АСИ), НИУ „Високе школе економије“, Сколтеха. Из њега је произишао пројекат „Глобално образовање у будућности“, који је представљен септембра 2015. године. Коначан циљ пројекта је – слом-ликвидација до 2030. године традиционалних модела националних образовних система и прелазак на глобалне образовне платформе („Универзитет за милијарде“)

Најближе одређени циљеви 2017-2020 су: повлачење државе из сфере образовања изузимајући административне функције и улазак „иновационог бизниса“, који ће уместо за потребе државе, кадрове припремати по својим програмима и по свом нахођењу.

Питање: Бесплатно образовање ће бити укинуто?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Практично, да. Остаће мали број изузетака, на пример, војно образовање, низ водећих стратешки факултета и то је све. Тај безобразлук ће објаснити економском кризом.

Питање: Када је све то почело?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Младице су посађене још почетком деведесетих година прошлог века, када су планови разрађени, а године 2007. и учвршћени федералним стандардима образовања. Они су успели у основном – заменили су појам „образовање“ и „васпитање“ појмом „компетенција“. Већ тада је био разрушен заједнички образовни простор, свака школа или факултет могли су да користе било који од бројних уџбеника, да уче „шта хоће и како хоће“.

Но, тада се није смело објавити да ће остаци бесплатног системског образовања још дуго живети. Отпочео би огроман отпор не само професора, већ и највећег броја родитеља. Зато су одлучили да „кувају жабу“: не сме се у кључалу воду убацити – искочиће, али ако се вода постепено загрева жаба то неће приметити и скуваће се.

И тако је започет процес бесконачних ужурбаних реформи, кроз које су неприметно улазиле и пролазиле стратешке иницијативе. Преломна година је била 2010. када је по закону №83-ФЗ започета комерцијализација буџетних установа, а по закону №210-ФЗ образовање и здравство су из државне надлежности пребачене у сферу услуга. А ако је то услуга, онда се може препустити приватном бизнису. Депутат Владимир Кашин је приликом доношења овог закона рекао да је извршен уставни преврат.

Питање: Већ је објављено да ће бити смањен број факултета. То је из исте приче?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, остаће само они који се уклапају у систем „Глобалног образовања.“ Већ је активан пројекат „5-100-20“ по којем до 2020. године пет руских факултета и универзитета морају да уђу у сто најбољих светских. Природно, по неким светским критеријумима. Сада у пројекту већ учествује 21 факултет. То су кључни стратешке високошколске установе, које су, пре света, ковале кадрове за наш војно-индустријски комплекс. Пројектом управља Савет за повећање конкурентности – међународни саветодавни орган у који улази шест људи из Русије (међу њима Греф и Ливанов) и седам странаца, између осталих Е. Кроули, глава Сколтеха и члан консултативног комитета НАСА, професор Масачусетског технолошког института (МТИ).

Питање: Наши студенти ће радити директно за МТИ, који припрема кадрове за Пентагон и ЦИА-у?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Потпуно тачно. Према условима за учешће у пројекту „5-100-20“ неопходна је фундаментална трансформација у складу са међународним стандардима, мора постојати одређен проценат иностраних стручњака, предавача и студената, трећина програма мора бити на страном језику, аспиранти су дужни да објављују своје радове на енглеском језику у међународним часописима! И то у високошколским установама у којима се врше тајна истраживања у интересу одбране земље. Руски мозгови не морају више да беже на Запад, јер овде, за руски новац, могу да мисле и истражују али према упутствима и за интересе бившег потенцијалног противника.

Најбољи пример је Сколовски центар. Тамо једноставно све,отворено и очигледно, одлази преко границе. Сви интелектуални радови, примењене технологије, разрађене су из средстава руског буџета. А већ сто педесет хиљада наших научника, по подацима истраживача, од 1990. до 2015. ради у иностранству.

Питање: А шта је лоше у томе што ће приватни бизнис стварати кадрове за себе?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Раније је код нас држава – као основни наручилац – одређивала циљеве и развој образовања. При томе, циљеви су били, на пример, формирање образованих и развијених личности и добрих стручњака. Данас је бизнису потребан човек који поседује само одређене компетенције или вештине, које су потребне послодавцу. И то је све. Ни о каквом моралном, патриотском, свестраном развоју нема говора. Бизнис то неће платити. На тај начин се ствара „човек са једним прекидачем“ – како је рекао руководилац програма „Млади професионалци“ АСИ, Димитриј Песков, који је и један од оних који су припремили форсајт-пројект „Образовање 2030.“

Питање: То јест, не личност већ робот?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, управо су такви и потребни. Личност може да размишља, разговара, доноси самосталне одлуке. А то је већ опасно за систем. Самјуел Ханигтон је у документу „Криза демократије“ 1974. године писао: „ Рањивост демократске владе произилази… из унутрашње динамике саме демократије у условима високообразованог, мобилног и активног друштва.“ Тада је и почео пад и дебилизација америчког образовања за највећи број становника. Тек касније су овакве тенденције дошле у Европу, а затим и у нашу земљу. У почетку, у облику Болоњског система, јединственог државног тестирања, федералних стандарда. Рушење је ишло постепено и тихо. Сада су „демонтажери“ „изашли из сенке“. То је светска тенденција која је дошла и до нас.

Питање: Зашто баш сада?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Свет прелази у шесту технолошку еру. Она се разликује од претходних по томе што не мења толико свет који човека окружује, колико самог човека. Његову свест, опажање, развој. Све нано-, био-, инфо-, когни-, социохуманистичке технологије (конвергентне технологије – КТ) биће усмерене управо на промену самог човека као личности, као творца, сазданог по образу и подобију Божијем. Творци више нису потребни, потребни су роботи. Образованом личношћу веома је сложено управљати, наводити је на лажне циљеве. Био-објектом, у кога се човек претвара, накљуканим уместо знањем некаквим „компетенцијама“ – управљати и контролисати га, лако је . Образовање омета стварање био-објекта, следи – образовање треба демонтирати. При томе у глобалним размерама.

Питање: Ко ће успоставити контролу?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Човечанство ће бити раздељено на оне који контролишу и оне који су контролисани. Први ће чинити – узак слој. Други – основну масу становништва Земље. Сада се на Западу дешавају фундаменталне промене у схватању морала и етике. Уместо традиционалног, класичног појма хуманизма, који је Запад фактички заборавио, у сва документа уводи се појам „биоетика“, која се мења са развојем технологије. То јест, ера хуманизма се завршава. Човек – као савршена личност, за глобални свет, за политичаре више не постоји. Постоје само биолошки објекти и пастири тог стада.

Ови принципи и леже у основи пројекта „Глобално образовање“, који је позван да промени поглед на свет човечанства. И нас су практично већ увукли у ту глобализацију.

Питање: Коспирологија, светска завера „златне милијареде!“

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Ако хоћеш нешто да дискредитујеш – доведи то до апсурда. Тако је и овде. Завера – то је тајна, конспирација. А овде је све отворено, сви документи су доступни. Њих једноставно треба сакупити и систематизовати. Многи научници, међу њима и они у Руској академији наука су то урадили. Но, РАН су уништили, као што су уништили средње школе и факултете.

Питање: У старом Риму, да и у Америци до Грађанског рата, робове су бирали по вештинама којима су већ овладали, по специјалностима. Сада предлажу одгајање робова са „компетенцијама“?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно. Само тада је ропство било насилан акт, а данас је ропство постало добровољно. И најстрашније је – што је савремени роб срећан у свом ропству.

Питање: Како то?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Смисао конвергентних технологија је измена човекове свести; човек престаје себе да осећа као личност, и добровољно постаје део неуро-света. Тамо се осећа удобно: „Ја сам роб, и ја сам срећан у ропству.“

Питање: Звучи сурово!

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Сурово је за људе који имају класично, свестрано образовање. Чак и у совјетским школама и на факултетима које критикујемо, човека су учили као Личност. Нису нам давали „компетенције“ већ знања. Учили су нас да мислимо, логички расуђујемо, вршимо истраживања. Зато смо ми за адепте „Глобалног образовања“ – непријатељи. Судећи по свему, ускоро ће нас прогласити за терористе. Но, за данашњу децу, ово је већ, на жалост, нормално.

Питање: Своју децу ће такође обогатити „вештинама“?

ОЛГА ЧЕТВЕРКОВА: Шта говорите! Форсајт-образовање је предвиђено као систем на два нивоа. Остаје такозвано људско – традиционално, класично образовање за децу „елите“, безумно скупо. И друго – јевтино – за све остале. Паралелно са овим врши се замена појмова. На пример, јевтино образовање или друштвено назива се „иновационим“. А шта је то иновација? То је пре свега обнављање. Не циљ, већ инструмент, механизам за достизање циљева. Сам циљ није прописан, прописани су само инструменти. Иновација постаје циљ а не средство.

Питање: Људи који намећу овај ужас, не само највишем руководству земље, већ и нашој деци, непријатељи су, агенти?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Они су „туђинци“. Себе сматрају делом западног света, његовог система вредности, његове „елите“. Све совјетско, руско, сва руска култура – дубоко им је страна, зато са радошћу ломе све што им дође у руке. Заправо, они су само „капои“, колаборационисти, који ће бити отписани при најмањем неуспеху.

Питање: Шта да радимо?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Целокупну данашњу социјалну политику одређују они који владају нашом имовином, то јест, крупни међународни олигархат и његови руски штићеници. Неопходно је, не на речима, већ у стварности, удаљити их од доношења стратешких одлука о питањима о којима треба да одлучује суверена држава у свом интересу. Док то не буде учињено, све изјаве о нашем суверенитету, о нашим националним интересима само су празне речи.

На Истоку говоре: „Ако хоћеш да победиш непријатеља – васпитај његову децу.“ Они појели готово све у земљи, на реду су наша деца…

27. јануар 2016.

Разговор водио: Александар Чујков ( „Аргументы недели“ №3 2016 )
Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://argumenti.ru/society/n523/432461?fbclid=IwAR2ZCbPYcpREgUupp0LH71Gf5X4cdaNWy7EIcszbT_3nowst4cuQd1eaQCs

Александар Дугин, ПРОГРЕС НЕ ПОСТОЈИ

Пре или касније неко је то морао рећи. Идеја прогреса представља чисту заблуду. Док се не растанемо са овом предрасудом сви наши пројекти и планови, анализе и историјске реконструкције, све наше научне представе почиваће на лажном фундаменту. Време је да завршимо са прогресом. Никакав линеарни, постепени развоја људског друштва не постоји.

Чим то признамо све ће одмах, у трену доћи на своје место.

Идеју прогреса формулисали су први енциклопедисти у XVIII веку, а свој извор она има у јеретичкој теорији Ђоакина да Фјора о три царства – Оца, Сина и Светога Дуга. Ортодоксна хришћанска традиција признаје епоху Старог и Новог Завета, то јест, епоху Оца и Сина, но после завршетка хришћанске цивилизације следи кратки период отпадништва, долазак Антихриста и затим крај света. И никакав посебан духовни препород, никакво усавршавање хришћанства се не предвиђа. Напротив, када се ера Сина заврши долази до пада човечанства – изопачења, колапса, деградације. Ђоакино да Фјора и његови следбеници, првенствено католици-фрањевци, насупрот томе, сматрали су да ће будућност бити прекрасна, а после пада средњовековне хришћанске цивилизације прорицали су наступање нечег још узвишенијег и светог.

Енциклопедисти већ нису веровали у епоху Светог Духа, а ни у Цркву, ни у самог Бога. Но, убеђеност у крај хришћанске културе су делили и радосно објавили крај религије као почетак новог друштва – праведнијег, савршенијег, рационалнијег и демократичнијег. Развијенијег.

Тако се формирала код атеиста и материјалиста – Турго, Кондорсе, Дидро, Мерсе – теорија општег прогреса човечанства, која је прилично брзо подигнута до статуса апсолутне догме. Људи Новог времена подстицани су на сумњу према свему – богу, човеку, уму, материји, друштву, хијерархији, философији, али у прогрес нису сумњали…. Не, то је превише.

Откуда таква аксиоматичност? Зашто је мишљење једног броја мислилаца – при чему не најблиставијих и најутицајнијих – одједном стекло статус догме? И зашто оно не допушта критику, рационално разматрање, постављање питања?

У томе се крије нека тајна. У Новом времену категорички је забрањено порицање прогреса. То је заједничко свим политичким идеологијама – либерализму, комунизму, национализму, свим научним школама – идеалистичким као и материјалистичким. Вера у прогрес је постала религија своје врсте. А религији докази нису потребни. Што је апсурдније тим је веродостојније.

Тако је, кренувши ка прогресу, Ново време одбацило антику, средњовековље, богословље, традиције Платона и Аристотела, хијерархију, империју, монархију, древне принципе светог сељачког рада.

Наравно, постојала је критика прогреса – и од стране традиционалиста и код неких мислилаца који су се држали цикличних представа о логици историје, и у школи европских структуралиста, и у теорији нових антрополога.

Мит о прогресу убедљиво је разорио водећи руско-амерички социолог Питирим Сорокин.

Но, у друштвеној свести – и чак у колективно несвесном – мит о прогресу је сачувао свој доминантан положај. Без обзира на све: серију великих политичких катастрофа, очигледно изопачење савремене културе, колапс друштвених система, злокобна открића психоанализе, ироничну критику Постмодерне – човечанство слепо верује у прогрес. И наставља самим тим да заоштрава ситуацију.

Но, довољно је признати да је то била јерес, ни на чему заснована хипотеза, потпуно оповргнута самим током историје, и слика стварности која нас окружује вратиће се у фокус.

Савремена цивилизација се налази, пре свега, у стању великог пропадања. Ово признање је горко, но оно није истоветно са очајањем. Ако се све покварило – а све се заиста покварило – дајте да се вратимо целовитости и здрављу, да обновимо све како је било. Док се не поквари.

Више од тога, одрицање прогреса нипошто не забрањује да се призна побољшање у овим или оним областима живота. Но, не треба из тога изводити законитост која обавезује. Нешто ће се побољшати. Нешто погоршати. И једна фаза може сменити другу. А у различитим друштвима ови циклуси – ако уопште имају неки универзални алгоритам – могу да се не подударају. Негде је сада прогрес, а негде регрес. У Русији је лето, у Аргентини зима.

Без прогреса обновићемо наш здрав разум и нашу слободу. Ми можемо изградити бољи свет, али можемо и гори. Сваки пут треба поново мислити. Упоредити, анализирати, затражити помоћ од историје, преосмислити наслеђе прошлости – без било какве надмености и предрасуда.

Хајде да учинимо наше постојање достојним. Боље него што је сада. Али да би учинили нешто у том правцу, бар један малени корак, потребно је без жалости одбацити идеју прогреса – ту опасну, разорну, изопачену јерес.

28.7.2021.

Александар Дугин
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/aleksandr-dugin-progressa-ne-sushhestvuet