Николај Берђајев, ФАУСТОВЕ ПРЕДСМРТНЕ МИСЛИ

ФАУСТОВЕ ПРЕДСМРТНЕ МИСЛИ
Поводом књиге Освалда Шпенглера „Сумрак Европе“

Фаустова судбина је судбина европске културе. Фаустова душа је душа Западне Европе. Та душа је била испуњена бурним, бесконачним тежњама. У њој је постојала изванредна динамичност, непозната античкој, хеленској души. У младости, у епохи Препорода, и још раније, у средњовековном Препороду, Фаустова душа је страсно трагала за истином, затим се заљубила у Гретхен и зарад остварења својих бесконачних тежњи ступила у савез са Мефистофелом, са злим духом земље. И мефистофеловски принцип постепено је исисао фаустовску душу. Њене снаге почеле су да се троше. Чиме су се завршиле бесконачне тежње фаустовске душе, до чега су оне довеле? Фаустовска душа је приступила исушивању мочвара, инжењерској вештини, материјалном уређењу земље и материјалној власти над светом. Тако завршава други део „Фауста“:

Ein Sumpf zieht am Gebirge hin,
Verpestet alles schon Errungene;
Den faulen Pfuhl auch abzuziehn,
Das Letzte wär’ das Höchsterrungene.
Eröffn’ ich Räume vielen Millionen,
Nicht sicher zwar, doch tätig-frei zu wohnen.

Тако се у Х1Х и ХХ веку завршавају трагања човека нове историје, Гете је то генијално предвидео. Али, последња реч код њега припада мистичком хору:

Alles Vergängliche
Ist nur ein Gleichnis;
Das Unzulängliche,
Hier wird’s Ereignis;
Das Unbeschreibliche,
Hier ist’s getan;
Das Ewig-Weibliche
Zieht uns hinan.

***

Свака култура неминовно прелази у цивилизацију. Цивилизацији јесте судбина, удес културе. Цивилизација је исцрпљивање стваралачких моћи културе, она је већ почетак њеног умирања, она доводи до њене смрти. То је средишња мисао Шпенглерове књиге. „Ми смо људи цивилизације, а не људи готике или рококоа.“ По чему се цивилизација разликује од културе? Култура је у својој основи – религиозна, а цивилизација – нерелигиозна. У томе је за Шпенглера основана разлика. Он себе сматра човеком цивилизације зато што је – нерелигиозан. Култура води порекло од култа, она је повезана с култом предака, она је немогућа без светих предања. Цивилизација је воља за светском моћи, за уређивањем површине земље, Култура је национална, цивилизација – интернационална. Цивилизације је светски град. И империјализам и социјализам су цивилизација а не култура. Философија и уметност постоје само у култури, у цивилизацији су обе непотребне и немогуће. У цивилизацији је могућа и потребна само инжењерска вештина. Култура је органична, цивилизација — механична. Култура је заснована на неједнакости, на квалитетима. Цивилизација је прожета тежњом ка једнакости, она хоће да се заснује на квантитетима. Култура је аристократична а цивилизација – демократична. Разликовање културе и цивилизације је необично плодоносно. Код Шпенглера постоји изузетно снажан осећај неминовног процеса победе цивилизације над културом. Сумрак Западне Европе је за њега пре свега сумрак старе европске културе, исцрпљивање стваралачких моћи које постоје у њој, крај уметности, философије, религије. Још није наступио крај цивилизације. Још ће цивилизација славити своје победе, Али после цивилизације наступиће смрт за западноевропске културне расе. Након тога, култура може опет да се расцвета у другим расама, у другим душама.

Шпенглер је те мисли изразио с необичним сјајем. Али, да ли су то и нове мисли? Нас, Русе, није могуће задивити тим мислима. Ми већ одавно знамо за разлику између културе и цивилизације, Сви руски религиозни мислиоци су правили ту разлику. Сви су они осећали неки свети страх пред пропашћу културе и свеобухватним тријумфом цивилизације. Борба с малограђанским духом, који је толико вређао Херцена и Леонтјева, људе потпуно различитог начина живота и усмерења, заснивала се на том мотиву. Цивилизација је у суштини прожета духовном малограђанштином, духовном буржујштином. Капитализам и социјализам су потпуно на исти начин заражени тим духом. Код многих руских писаца и мислилаца није се испод непријатељског односа према Западу скривало непријатељство према западној култури него према западној цивилизацији. Константин Леонтјев, један од најпроницљивијих руских мислилаца, волео је величанствену културу Запада, волео је цватућу културу Ренесансе, волео је велику католичку средњовековну културу, волео је дух витештва, волео је геније Запада, волео је моћно манифестовање личности у том великом културном свету. Мрзео је западну цивилизацију, тај плод либерално-егалитарног процеса, мрзео је гашење духа и смрт стваралаштва у цивилизацији. Он је већ био схватио закон преласка културе у цивилизацију. За њега је то био неминовни закон живота друштава. Култура је, по њему, одговарала оном периоду развоја друштава који је називао “цватућом сложеношћу“; цивилизација је пак одговарала периоду „стапајућег упрошћавања“. Шпенглеров проблем је већ потпуно јасно поставио Леонтјев. Он је такође негирао прогрес, исповедао је теорију циклуса, кружног кретања, тврдио је да после сложеног процвата културе наступа сумрак, пропадање, смрт. Процес “либерално-егалитарне“ цивилизације јесте почетак смрти, разлагања. По Леонтјеву, смрт западно-европске културе је неминовна. Видео је погибију цватуће културе на Западу. Али, желео је да верује да је цватућа култура још увек могућа на Истоку, у Русији. Пред крај живота изгубио је и ту веру, схватио је да и у Русији тријумфује цивилизација, да и Русија иде ка “стапајућем упрошћавању“. Тада је њиме овладало мрачно апокалиптичко расположење, Тако је и Владимир Соловјов пред крај живота изгубио веру у могућност религиозне културе у свету и доживео је језиви предосећај доласка антихристовог царства.

Култура има религиозну основу, у њој постоји света симболика. Цивилизација је пак царство овога света. Она је тријумф “буржоаског“ духа, духовне “буржоазности“. И потпуно је свеједно да ли ће цивилизација бити капиталистичка или социјалистичка, она је једнако – безбожна, малограђанска цивилизација. Па и Достојевски није био непријатељ западне културе. У вези с тим, значајне су Версиловљеве мисли у ““Младићу“, “Они нису слободни, каже Версилов, а ми смо слободни,“ „У Европи сам тада једино ја, с мојом руском тугом, био слободан… Русу је Европа исто тако драга као и Русија: сваки му је камен њен мио и драг. И Европа је такође била наша отаџбина као и Русија… О, драго је Русима то старо туђе камење, драга су им та чуда старог Божијег света, ти остаци светих чудеса: и то је нама чак и драже него њима самима. Код њих су сада друге мисли и друга осећања, и то старо камење је за њих изгубило вредност.“ Достојевски је волео то „старо камење“ Западне Европе, „та чудеса старог Божијег света“. Али он, као и Леонтјев, окривљује људе Запада зато што су престали да поштују своје “старо камење“, што су се одрекли своје велике културе и у потпуности препустили духу цивилизације. Достојевски није мрзео Запад, није мрзео западну културу, он је мрзео нерелигиозну, безбожну западну цивилизацију. Руско источњаштво, руско словенофилство било је само прикривени облик борбе религиозне културе против духа нерелигиозне цивилизације. Борба та два духа, та два типа иманентна је самом Западу. То није борба Истока и Запада, Русије и Европе. И многи западни људи осећали су тескобу, тугу која је готово прелазила у агонију, због тријумфа нерелигиозне и изопачене цивилизације над великом и светом културом. Такви су романтичари Запада, такви су француски католици и симболисти: Барбе д’Орвији, Верлен, Виље де Лил-Адам, Уисманс, Леон Блоа. Такав је Ниче, с његовим жалом за трагичном дионизијском културом. Нису само знаменити Руси, него су и најосетљивији и најпрефињенији западни људи с тугом осећали да величанствена и света култура Запада пропада, умире, да њојзи на смену долази њима туђа цивилизација, светски град, нерелигиозни и интернационални град, да долази parveny, нови човек који је опседнут вољом за светском моћи и поседовањем читаве земље. У том победничком наступању цивилизације умире душа Европе, душа европске културе.

Николај Берђајев, ЧОВЕК И МАШИНА (одломак из есеја „Фаусове предсмртне мисли“ стр. 317, 325-327), Бримо, Београд, 2002.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s