јеромонах Роман, У МОМ ПРОЗОРУ

У прозору мом утихла природа,
Под сунашцем искри се на светлу.
Сваког дана гледам, ко са небосвода,
Нетронуту Божију лепоту.

Сеница и јова, бреза и лешник,
Дуб и липа – све у огњу плови.
У том Рају и закаснели грешник,
Сличан мени, Творца благослови.

Храним сеницу, по руци ми хода,
Радосно полеће, носи траве влат!
Кад има љубави, сви смо истог рода
А кад је нема ни брат није брат.

Малом пажњом дан свој украсите,
Осетите радости живота!
Зашто срећу за морима тражите,
Нахранити птице, зар није дивота?

3. јануар 2019.
скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s