У прозору мом утихла природа,
Под сунашцем искри се на светлу.
Сваког дана гледам, ко са небосвода,
Нетронуту Божију лепоту.
Сеница и јова, бреза и лешник,
Дуб и липа – све у огњу плови.
У том Рају и закаснели грешник,
Сличан мени, Творца благослови.
Храним сеницу, по руци ми хода,
Радосно полеће, носи траве влат!
Кад има љубави, сви смо истог рода
А кад је нема ни брат није брат.
Малом пажњом дан свој украсите,
Осетите радости живота!
Зашто срећу за морима тражите,
Нахранити птице, зар није дивота?
3. јануар 2019.
скит Ветрово
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 