Осип Мандељштам, ЗА ЗМИЈОЛИКИ СЈАЈ БУДУЋИХ ВЕКОВА…

За змијолики сјај будућих векова,
За велико људско племе моје,
Одрекао сам се чаше на пиру очева,
И весеља и части своје.

Век-вукодав на моја плећа скаче,
Али крв ми вучја није:
Ко капу у рукав, гурни ме још јаче
Да ме бунда сибирска сакрије.

Да не видим плашљивце, ни каљуге црне,
Ни крваве у точку кости;
Да сву ноћ сијају лисице сребрне
У првобитној својој лепоти.

Одведи ме у ноћ, где Јенисеј тече,
Тамо, где бор звезде милује,
Јер ја у себи немам крви вучје –
Једнак може мене да убије.

1931-1935

Осип Мандељштам
Препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: Осип Мандељштам је оставио и следеће две варијанте последње строфе:

Одведи ме у ноћ где Јенисеј тече,
И суза се у оку леди,
Јер ја у себи нема крви вучје,
И човек у мени не бледи.

Препевао: Александар Мирковић

Однеси ме у ноћ, где Јенисеј жубори,
И где досеже бор звезде августа.
Јер по кожи својој ја нисам вук у гори
И неистина ми је искривила уста.

Препевао: Бранко Миљковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s