Прети ли плам из неба ведра, Или се подигну вали, Једнога брода, ми два једра, Једним смо дахом дисали. Бура нам је жеље слила, Снови нам се сплели у час, Ал’ ћутећи судбина нас Цртом навек раздвојила. И кад ноћу дува југо, Док је небо тако тамно ─ Пламтећи да такне друго, Једном једру није дано. 1904. Инокентиј Аненски Препевао: Александар Мирковић