Фјодор М. Достојевски, МУТНО ВРЕМЕ

У мутном времену колебања или прелаза свакад и свуда се појављују разни мали и ништавни људи. Ја не говорим о такозваним „првацима“, који хитају испред свих; (главна брига је то: испред свих) ка неком циљу, макар и глупом али одређеном. Ја говорим баш о талогу. У сваком прелазном времену се јавља тај талог, људи не само без икаквог циља већ без икаквог мисаоног обележја; људи који собом, и свом снагом изражавају само немир и нестрпљење. Међутим, тај талог, и не несвесно, готово увек потпадне под команду оне мале гомиле „првака“ која ради с одређеним циљем, и та гомилица онда цео тај олош тера онамо куд јој је воља, само ако се, то јест и она сама не састоји из оличених идиота, што се, уосталом, такође дешава… У чему се састојало то наше мутно време и зашто је код нас настало прелазно време, и у чему је оно било – ја не знам, а мислим да не зна нико, осим, ваљда, оно неколико дошљака. Међутим, тада је најгоре ђубре од тих малих људи имало над нама преимућство и они су почели да критикују све што је свето иако пре тога ни уста нису смели отворити; а људи први међу првима, који су дотле срећно држали првенство, одједанпут су почели њих да слушају, а сами да ћуте а други неки да се најсрамније церекају. Некакви Љамшини, Тељатникови; Јевреји са невеселим али охолим осмејкивањем; путници-смешљивци, па некакви песници из престонице са некаквим „правцем“; и поети који су у замену за правац и дар ишли у подђовкама (врста горње одеће, дуже или краће, прим.прев.) и мазаним чизмама; мајори и пуковници који исмевају бесмисленост свог позива и готови су да за коју рубљу више сместа скину сабљу да да се увуку за писара на железничкој прузи; па генерали пребегли у адвокате; неки трговци који се просвећују и преображују; небројени семинаристи, жене представнице женског питања – све је то нагло узело маха, и то над ким? Над клубом, над угледним чиновницима, над генералима са дрвеном ногом, над нашим најозбиљнијим и најнеосвојивијим женским друштвом.

Фјодор М. Достојевски, ЗЛИ ДУСИ, књига II (стр. 164-165), ИП РАД, Београд, 1976.
Превод: Косара Цветковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s