Арсеније Савин, ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ О ТЕБИ

Ево, пролази још једна зима,
Блага и свежа ко рано пролеће.
У мени живота још увек има.
Бело ми перо на прозор слеће!

Плаво над главом радосно виси,
Кроз прозор мириси зимске влаге...
Из моје душе нестала ниси,
Трепере очи, крупне и благе.

Ово су последње речи о теби. 
Раз-двојила нас обична бура.
Да ли си икад признала себи: 
Не, никад нисмо били Легура. 

У даху зиме мирише пролеће;
У хладном додиру кап топлине;
И падом се високо полеће –

Хвала ти, мила, за све Милине!
Запретене Љубави силине 
Слободне су, и певам од среће!

зима 1941.

Арсеније Савин