Светислав Мандић, СЛИКАР И ТРЕПЕРЕЊЕ БОЈА У ПРОСТОРУ

Ако би питали: шта је вечно?
Ја бих рекао: боја.

Јер све је било, све се мења,
остају само треперења

што допиру до нашег вида
са неба, цвећа, воде, зида,

дајући боју и имена
свему на свету, од правремена.

И када једном све се згроми,
и буде прашина, атоми,

трепериће још од њих боје
за очи које не постоје.

Ако ме питају: вечно што је?
Одговорићу: то су боје.

И ја, што гледам ко у снима,
и луд за сликом, не знам за се,

постајем раван боговима,
кроз мене вечност прелама се.

Светислав Мандић, ТОКЕ ОД МЕСЕЧИНЕ, (стр. 67)Центар за српске студије, Бањалука, 2019.