Апостол Павле, ДУХОВНО ДУХОВНИМ ДОКАЗУЈУЋИ

Поглавље 1.  …. 17. Јер ме Христос не посла да крштавам, него да проповедам јеванђеље, не мудрим речима, да се не обеснажи крст Христов. 18. Јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: „Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу.” 20. Где је мудрац? Где књижевник? Где истраживач овога века? Зар не претвори Бог мудрост овога света у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповеди спасе оне који верују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповедамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. 25. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. 26. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по телу, ни много моћних, ни много племенита рода; 27. него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке; 28. И што је неплеменито пред светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, 29. да се не похвали ни једно тело пред Богом. 30. Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење. 31. Да буде као што је написано: „Ко се хвали нека се Господом хвали.”

Поглавље 2. 1. И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или мудрошћу да вам јавим сведочанство Божије. 2. Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога. 3. И ја бејах међу вама у слабости и у страху и у великом трепету, 4. И реч моја и проповед моја не би у убедљивим речима људске мудрости, него у показивању Духа и силе. 5. Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој. 6. А мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога века, ни кнезова овога века који су пролазни; 7. него говоримо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Бог пре векова за славу нашу, 8. коју ни један од кнезова овога века није познао; јер да су је познали не би Господа славе разапели. 9. Него као што је написано: Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе. 10. А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије. 11. Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега. 12. А ми не примисмо духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога; 13. Што и говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући. 14. А телесни човек не прима што је од Духа Божијега, јер му је лудост, и не може да разуме, јер се то испитује духовно. 15. Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује. 16. Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов.

Поглавље 3. 1. И ја, браћо, не могох вам говорити као духовнима него као телеснима, као малој деци у Христу. 2. Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могосте. Али ни сад још не можете, 3. Пошто сте још телесни. Јер све док је међу вама завист и неслога и раздори, зар нисте телесни и зар се не владате по човеку? 4. Јер кад неко говори: Ја сам Павлов, а други ја сам Аполов, зар нисте телесни? 5. Ко је, дакле, Павле, а ко Аполос, до служитељи кроз које поверовасте, и то како Господ свакоме даде? 6. Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте. 7. Тако нити је што онај који сади, ни онај који залева, него Бог који чини да расте. 8. А онај који сади и онај који залева једно су, и сваки ће примити своју плату према своме труду.
….
18. Нико нека се не вара: ако неко међу вама мисли да је мудар у овоме веку, нека буде луд да би био мудар. 19. Јер је мудрост овога света лудост пред Богом; јер је написано: „Он хвата мудре у њиховом лукавству.“ 20. И опет: „Господ зна помисли мудрих да су ништавне.“ 21. Зато нека се нико не поноси људима, јер све је ваше: 22. био Павле, или Аполос, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашње, или будуће, све је ваше, 23. А ви сте Христови, а Христос Божији.

БИБЛИЈА СВЕТО ПИСМО СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА, Глас Цркве, 2007

Превод: СТАРИ ЗАВЕТ по преводу Ђуре Даничића
НОВИ ЗАВЕТ по преводу Вука Караџића и Светог архијерејског синода, по исправкама и преводима Светог Владике Николаја

Advertisements

Апостол Павле, ХИМНА ЉУБАВИ

Ако језике човечје говорим,
А љубави немам,
Онда сам као звоно које јечи,
Или прапорац који звечи.

И ако имам дар пророштва
И знам све тајне
И све знање,
И ако имам сву веру
Да и горе премештам,
А љубави немам, —
Ништа сам.

И ако раздам све имање своје,
И ако предам тело своје
Да се сажеже,
А љубави немам,
Ништа ми не користи.

Љубав дуго трпи,
Благотворна је,
Љубав не завиди,
Љубав се не горди,
Не надима се,
Не чини што не пристоји,
Не тражи своје,
Не раздражује се,
Не мисли о злу,
Не радује се неправди,
А радује се истини.

Све сноси,
Све верује,
Свему се нада,
Све трпи.

Љубав никад не престаје,
Док ће пророштва нестати,
Језици ће замукнути,
Знање ће престати.

Јер делимично знамо,
И делимично пророкујемо,
А кад дође савршено,
Онда ће престати
Што је делимично.

Кад бејах дете,
Као дете говорих,
Као дете размишљах,
А кад сам постао човек
Одбацио сам што је детињско.

Јер сад видимо
Као у огледалу,
У загонетки,
А онда ћемо
Лицем у лице.

Сад знам делимично,
А онда ћу познати
Као што бих познат.

А сад остаје
Вера, нада, љубав,
Ово троје,
Али је од њих
Љубав највећа.

БИБЛИЈА СВЕТО ПИСМО СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА, Глас Цркве, 2007

Превод: СТАРИ ЗАВЕТ по преводу Ђуре Даничића
НОВИ ЗАВЕТ по преводу Вука Караџића и Светог архијерејског синода, по исправкама и преводима Светог Владике Николаја

 

Приредио: Александар Мирковић