ЈОШ, ЈОШ, ВИШЕ…

„Свако хоће да има пријатеља, али неће свако да буде пријатељ“. Данас све чешће хоћемо да „имамо“. „Хоћу дете“ – уместо „хоћу да будем мајка“, „хоћу мужа“ – уместо „хоћу да будем жена“ и томе слично. У тим језичким нијансама изражен је однос човека према животу, његова девиза: или – ја за некога, или – неко за мене… У жељи да поседујемо ми уништавамо живот, ломимо срца – и на крају страдамо усамљени…. „Човеку поседнику“ увек је мало онога што има. Мало му је новца, мало једна жена, мало другова, мало весеља, мало самог себе. Потрошач нема сопствену суштину, састоји се из онога што поседује.“

Аутор непознат

Превео: Александар Мирковић

Advertisements