Б. Вербер – ЕМПАТИЈА

Емпатија је способност да се осећа исто оно што осећа и друго биће, способност да се саосећа, да се са другима подели њихова радост и њихов бол. “Pathos“ на старогрчком значи „патња“. Туђи бол осећају и биљке. Ако се поставе електроде галванометра, апарата за мерење електричног отпора на кору дрвета, а човек, наслонивши се на дрво, ножем посече свој прст, казаљка на апарату ће затреперити. Дрво је приметило уништење ћелија! То значи, када се у шуми деси убиство, свако дрво то осећа и пати.

По мишљењу амерчиког писца Филипа К. Дика, аутора романа „Сањају ли андроиди електричне овце“, ако је робот способан да осети туђи бол и саосећа, достојан је да га сматрамо човеком. И обрнуто, ако неки човек не схвата патњу ближњег, онда га треба лишти права да се назива човеком. Можемо замислити и нову санкцију у кривичном закону: лишење права звати себе човеком. Њој ће бити подвргнуте убице, мучитељи, терористи, сви који причињавају патњу другима, а сами због тога не пате.

Бернард Вербер – Енциклопедија релативног и апсолутног знања

Превод: Александар Мирковић

Advertisements

Б. Вербер – СКЕЛЕТ

Шта је боље, имати скелет унутар тела или око њега?

Када се скелет налази споља, као код неких инсеката, он ствара заштитни оклоп. Тело је скривено од спољашњих опасности. Али, ако неки оштри предмет, свеједно, прође кроз панцир, последице су непоправљиве. Када скелет представља танану и чврсту конструкцију унутар мишићне масе, уздрхтало тело, изложено је опасности од агресије. Ране су бројне и сталне. Али управо та спољашња слабост приморава мишиће и ткива да јачају. Тело еволуира.

Сретао сам људе, који су, користећи свој интелект, исковали себи „морални оклоп“, као заштиту од свих незгода. Изгледали су много чвршће од осталих. Говорили су: „Мени је свеједно…“ и смејали су се свему. Но, када би озбиљан проблем разбио њихов заштитни панцир, штета је била ужасна.

И сретао сам људе, који су патили због најмање непријатности, од најмањег додира, али који су чувајући своју отвореност, остајали осетљиви за све и постајали мудрији после сваког спољашњег агресивног акта.

Бернард Вербер – Енциклопедија релативног и апсолутног знања

Превео: Александар Мирковић

Б. Вербер – ПИТАЊЕ ЈЕЗИКА

Језик, који користимо, утиче на наш начин размишљања. Француски језик, например, који поседује велики број синонима и речи са двојним значењем, омогућава да се изразе нијансе, које су веома потребне у дипломатији. Јапански језик, у коме интонација којом се речи изговарају, одређује и њихов смисао, захтева сталну усредсређеност на осећања саговорника. Осим тога, у том језику постоје многобројне формуле учтивости, које присиљавају сабеседнике да одмах одреде своје место у друштвеној хијерархији.

Језик садржи не само културне и образовне форме, већ и основне социјалне елементе: управљање осећањима, кодове уљудности(пристојности). Број синонима за речи: „волети“, „ти“, „срећа“, „рат“, „непријатељ“, „дуг“, „природа“, опредељује вредности једног народа.

Треба разумети да није могуће извести револуционарну промену, а при томе не променити језик и претходни речник. Јер управо то припрема, или не припрема, ум за промену менталитета.

Б. Вербер – Енциклопедија релативног и апсолутног знања

Превео: Александар Мирковић

Бернард Вербер – ЛЕПТИР

После завршетка Другог светског рата докторка Елизабет Киблер-Рос* неговала је јеврејску децу која су преживела нацистичке концлогоре. Када је први пут ушла у логорску бараку, у којој су дечица још увек лежала, приметила је један исти цртеж урезан на дрвеним креветима, који је потом виђала и у другим логорима у којима су страдала деца. Цртеж је увек имао истоветан, једноставан сиже: лептира.

У почетку је докторка помислила како су изгладнели и претучени малишани, основали некакво братство. Сматрала је да су деца, цртајући лептира, пронашла начин да изразе припадност групи, као што су то некада чинили први хришћани, узевши за свој симбол рибу.

Питала је децу за значење цртежа, али су она одбијала да о томе говоре. На крају је један седмогодишњи малишан објаснио докторки смисао слике: „Ти лептирићи су слични нама. Сви ми знамо да је наше измучено тело – само привремено тело. Ми смо гусенице, и једном ће наше душе одлетети из овог блата и бола. Цртајући лептире, ми подсећамо један другог на то. Ми смо лептири. И ми ћемо ускоро одлетети.“

Бернард Вербер – Енциклопедија релативног и апсолутног знања

Превео: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: Елизабет Киблер-Рос (1926-2004) амерички психолог швајцарског порекла, оснивач учења о психолошкој помоћи умирућим пацијентима и танатолог.

Прва је поставила питање о одговорности лекара не само за здравље умирућег пацијента, већ и да последње дане живота проживи достојанствено, без страха и патње. Тема смрти ју је заинтересовала у детињству када је први пут видела човека на самрти. Био је то њен сусед који је пао са дрвета и умро у својој постељи окружен породицом. Тада је Елизабет помислила да је то прави начин да се умре.

Киблер-Рос је завршила медицински факултет на Циришком универзитету, после чега је 1958. отпутовала у САД. Пуно је радила у болницама Њујорка, Чикага и Колорада. Била је окупирана комуникацијом са умирућим пацијентима. За разлику од својих колега, разговарала је са њима, слушала њихове исповести. Тако је отпочела са серијом предавања о предсмртним искуствима. Њена књига “О смрти и умирању” 1969. била је бестселер у САД.

Киблер-Рос није веровала у постојање смрти и сматрала је то само прелазак у други облик постојања. Веровала је у загробни живот, сматрајући да после смрти људи постају целовити.

Године 1994. после можданог удара који је изазвао делимичну парализу леве стране тела, преселила се у Скотсдејл, Аризона, где је провела остатак свог живота у инвалидским колицима, а 2004. у 78. години је умрла.

Бернард Вербер – КРАЉ И КРАЉИЦА

Преме мишљењу социолога Филипа Пејсела, женски карактер се потчињава утицајима четири основне тенденције:

1) мајка;
2) љубавница;
3) ратница;
4) учитељица.

Мајка сву своју пажњу усмерава на стварање породице, рођење и васпитавање деце. Љубавница ужива у завођењу и воли страсне, бурне љубавне доживљаје. Ратница жели власт, бори се за идеје или политичке циљеве. Учитељицу занимају уметност, духовност или лечење. Она је идеална муза, преносилац знања, лекарка. Такве жене су некада биле весталке.

Свака жена ове црте развија у већој или мањој мери. Проблеми често настају када женин карактер не одогвара улози коју јој друштво намеће. Присиљавање љубавнице да буде мајка, а ратнице – учитељица може довести до великих трагедија.

Код мушкараца такође постоје четири основна карактера:

1) сељак;
2) номад;
3) градитељ;
4) војник.

У Библији срећемо Авеља-номада, који чува своја стада, и Каина-сељака, који се бави сакупљањем летине. Каин убија Авеља, и Бог ка кажњава говорећи: „Бићеш скитница и бегунац на земљи.“ Каин, у души савршени сељак, принуђен је да постане номад. Он мора да ради оно за шта није предодређен. Од тога и страда.

Једини савез који може довести до дуготрајног брака је – „мајка и сељак“. Обоје теже стабилности и миру. Сви остали парови могу, сјединивши се, доживети велику страст, но током времена међу њима ће конфликти бити неизбежни.

Циљ који жена треба да оствари је да постане и мајка, и љубавница, и ратница, и учитељица. Тек тада се може рећи да се принцеза претворила у краљицу. Циљ мушкарца је да постане и сељак, и номад, и градитељ, и војник. Тек тада можемо рећи да се принц претворио у краља.

И када остварени краљ сретне остварену краљицу, дешава се нешто мистично. Појављује се и страст, и постојаност. Али то се дешава тако ретко.

Бернард Вербер – Енциклопедија релативног и апсолутног знања

Превео: Александар Мирковић

Бернард Вербер – ПОКУШАЈ

Између
Онога што мислим
Онога што хоћу да кажем
Онога што мислим да говорим
Онога што говорим
И онога
Што ви хоћете да чујете
Што мислите да чујете
Што чујете
Што хоћете да разумете
Што мислите да разумете
Што разумете
Постоји бар десет шанси да дође до неспоразума.

Свеједно, хајде да ипак покушамо….

Бернард Вербер (Из књиге „Енциклопедија апсолутног и релативног знања)

Превод: Александар Мирковић